Izvor: B92, 23.Jul.2015, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VICE: Prodavati četničke majice je OK, sem kada Bakir šeta Knezom
Članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Mladen Ivanić posetili su 22.jula Beograd na poziv srpskog premijera. Reči poput pomirenja, saradnje i poverenja odjeknule su u svim medijima i može se pretpostaviti da Sarajevo i Beograd očekuju saradnja i gomile projekata i koji mogu obezbediti mir i stabilnost u regionu.
A kako bi se stabilnost održala i zaboravile neke sitnice poput onoga ko je kamenovan i šta je neko urlao u skupštini devedesetih, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potrebno je ljudski pružiti ruku pomirenja i sve moguće provokacije i asocijacije na neka ranija vremena gurnuti pod tepih.
Gledajući lajv prenos šetnje premijera Srbije i članova bosanskog predsedništva, plašio sam se kako bi gosti mogli da reaguju na šajkače, šubare i majice sa likovima "spornih" srpskih idola koje se prodaju u Knez Mihailovoj. Kada sam ih ja koji ne živim u Beogradu primetio, mislio sam da su male šanse da ih oštro oko diplomatsko propusti. Tako da sam teška srca prekinuo gledanje folkora sa Kalemegdana na prijatnih 60 stepeni i krenuo u grad na ručak sa željom da saznam da li su danas u prodaji samo majice sa Noletovim likom i to na specijalnom popustu.
Parkiram kola na Obilićevom vencu, vešto izbegavam sve promoterke koje mi nude da sedim u nekoj bašti po vrućinčini i odlazim do prvog kioska koji prodaje suvenire sa nacionalnim simbolima. Vidim okačene šajkače i majice sa natpisom "srpski četnici". Okej, pomislio sam, ovo se prodaje čitave godine, zašto ne bi i danas, verovatno nije bilo nikakvih problema. Razgovaram sa prodavcem i on mi priča kako ga niko nije terao da određenu robu skloni, već da samo malo skupi tezgu, kako bi ljudi lakše cirkulisali.
"Ali oni nisu ni prolazili ovde", kaže mi. "Oni su ušli iz čika Ljubine i onda išli prema Kalemegdanu."
ilo bi suludo izbegavati pola ulice samo zbog nekih tezgi, logičnije mi je da su samo kratili put zbog vrućine, pa ne teoretišem previše u sopstvenoj glavi već nastavljam do Kalemegdana da proverim kakva je tamo situacija. Pretrčavam na trepćuće zeleno i zastajem kod prve tezge. Nisu me toliko zanimali minijaturni opanci i čuturice sa ugraviranim slikama Beograda koliko mala zastava nalik piratskoj, sa kosturskom glavom na kojoj piše "Sloboda ili smrt – za spas otadžbine". Prilazi mi ljubazna prodavačica i pita kako može da mi pomogne. Pitam je da li je morala da sklanja određene artikle sa današnje ponude. Pokazujem na zastavicu i crne četničke šubare.
Ostatak teksta pročitajte na Vice.com/rs
