Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uterivanje ravnopravnosti na norveški način
Gotovo četvrtina akcionarskih društava u Norveškoj, u čijim deonicama ima učešća i država, mogla bi od nove godine da stavi katanac na vrata - zbog pitanja rodne (ne)ravnopravnosti, pišu tamošnji mediji. Prema kontroverznom zakonu iz 2003, naime, sve takve poslovne kompanije u ovoj zemlji, kojih je 487 (uključujući i 175 listiranih na berzi u Oslu), bile su obavezne da do 31. decembra ove godine ispune kvotu od 40 odsto učešća žena u upravnim odborima, ali njih stotinak - najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz finansijskog sektora, informacionih tehnologija i prerade nafte i gasa - to još nije učinilo. One će se bez pardona naći na udaru vladinih mera, odnosno, biće pokrenut postupak za njihovo zatvaranje, potvrdila je norveška ministarka za rodnu ravnopravnost Manuela Ramin-Osmundsen.
"Imale su dovoljno vremena da primene zakon. Nisu to firme od juče, mnoge postoje već 30 godina", istakla je ministarka.
Među 111 prozvanih je i nekoliko koje još nisu imenovale nijednu ženu na rukovodeća mesta, kao što je slučaj sa naftnom kompanijom DNO, koja je, posle rata, prva otvorila potragu za novim izvorima nafte u kurdskoj oblasti Iraka.
Vladina statistika pokazuje da je sporni zakon, koji i dalje mnogima predstavlja trn u oku, ipak uspeo da udeo žena u vrhu kompanija poveća sa šest odsto u 2001. na čak 37 odsto u ovoj godini, tako da se Norveška sad može podičiti da u tome prednjači u svetu. Na drugom mestu je Švedska (19 odsto), u SAD je ovaj procenat 15 a u Velikoj Britaniji svega 11 odsto.
Predstavnici norveške vlade tvrde da ovaj rekord nikad ne bi bio postignut da nije donet zakon o ženskim kvotama, a ministarka Ramin-Osmundsen dodaje da su, pre toga, poslovne organizacije 20 godina pokušavale da povećaju broj žena u svojim odborima, ali bez uspeha.
Inicijator zakona, konzervativni sekretar za trgovinu i industriju u prethodnoj vladi i bivši biznismen Ansgar Gabrijelsen, objasnio je da mu nije toliko bilo stalo do ženskih prava, koliko do "raznovrsnosti kao kvaliteta po sebi, koji povećava bogatstvo".
"Ne vidim zašto, posle 25-30 godina jednakog obrazovanja žena i muškaraca na univerzitetima, i sve više školovanih žena sa stručnim iskustvom, ne bismo imali više njih i u odborima kompanija", primetio je Gabrijelsen. Njemu je, očigledno, zasmetala dugogodišnja praksa da se članovi upravnih odbora biraju iz uskog kruga ljudi, "drugara koji idu zajedno na pecanje ili u lov".
Izvan poslovne zajednice, Norvežanke su postigle mnogo veći uspeh u proboju na rukovodeća mesta. Tako, na primer, trećina poslanika u nacionalnom parlamentu i polovina od 18 ministara su žene.
Ovo pozitivno iskustvo u svetu politike, međutim, nije mnogo uticalo na "muškarčine" iz, kako smatraju, surovijeg poslovnog okruženja. Od početka primene zakona o "ženskim kvotama" oni su se protiv njega bunili i naglašavali da je zatvaranje kompanija zbog manjka žena u odborima preoštra kazna.
"I dalje smo protiv tog zakona, jer verujemo da vlasnik kompanije treba da ima pravo da bira", kaže Sigrun Vogeng iz Konfederacije norveških preduzeća. Ovo se udruženje u početku opiralo zakonu u celini, da bi se kasnije zalagalo samo za primerenije, blaže kazne protiv onih koji ga nisu primenili (novčane, umesto zatvaranja), pokrenulo program obuke i uspostavilo mrežu preko koje kandidatkinje za mesta u odborima mogu da stupe u kontakt sa vlasnicima firmi.
I dok su se u nekim kompanijama prenemagali nad "nemogućim" zakonom, u drugima su se dali u frenetičnu potragu za odgovarajućim kandidatkinjama.
"Stalno mi prilaze "lovci na glave" i nude mi pozicije u odborima. U protekle dve godine imala sam barem sedam-osam ponuda", navodi 45-godišnja Mari Ćermu, finansijski rukovodilac jedne osiguravajuće kompanije.
[objavljeno: ]
