Izvor: BKTV News, 12.Apr.2017, 20:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra je Veliki četvrtak: Vreme okupljanja, oproštaja i pričešća

Pravoslavni vernici obeležiće sutra Veliki četvrtak kao znak sećanja na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika.

Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike ili Strasne sedmice, kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.

Oplakujući početak stradanja gospodnjeg, crkva se u isto vreme mistično raduje povodom ustanovljenja svete Evharistije. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Velikog, koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.

Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Četvrtak je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, “postili na vodi” najmanje pet poslednjih dana.

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom, odnosno telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda, osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine. Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na sutrašnji dan, bivaju oprošteni grehovi. Dakle, ukoliko želite da vam neki greh bude oprošten, onda jednostavno, morate sutra da se pričestite.

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina. Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Običaji i verovanja

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje, a miro se osvećuje na Veliki četvrtak. Naime, miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak sastojaka, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje..

Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, međutim, pri njegovom obeležavanju nema veselja, već samo okupljanja. Kod nekih pravoslavnih naroda tog dana se boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač - pashalni kulič.

U manastir Tronoši seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

Takođe, ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, kada seljaci odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje.

U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje "čuvarkuću" deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.

Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova "čuvarkuća" se zove "strašnik". Dok je još sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a "strašnik" se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.

U boljevačkom kraju, pre sunca na Veliki četvrtak, žene maste (boje) jaja za Uskrs. Crvena jaja ovde se zovu peraške. Prvo jaje, koje se oboji, odnesu u vinograd i zakopaju. To rade da grad preko leta ne bi tukao vinograd. Kad oboje potreban broj jaja, onda od onoga varzila (u kome su bojili jaja) i brašna zamese testo, u koje još bace jedno ili dva jaja zajedno sa ljuskama, i od njega umese i ispeku jedan kolač. Ovaj kolač posle čuvaju i njime krme svinje, kad se razbole od groznice.

Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu, i ko god toga dana što udeli za mrtve, to mu se vidi. Žene idu u crkvu i ostavljaju poneko jaje za dušu umrlih. Na Veliki se čertvrtak ne radi.

Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Etnologozi pišu da Vlasi na Veliki četvrtak rano ujutru beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima - "da se svane u groblje". Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.

Nastavak na BKTV News...