Izvor: B92, 18.Jan.2021, 10:10
"Stefan Nemanja je mačem i duhom učvrstio srpsku državu"
Put koji je ustrojio Stefan Nemanja, koji je kao vladar uspeo da učvrsti srpske srednjovekovne države ne samo mačem, već i stvaranjem duhovnog štita i ustrojstvom srpskog otačastva, nije napušten, kaže profesorka istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilja Marjanović Dušanić.
Veliki župan, rodonačelnik vladarske dinastije Nemanjića i jedan od najznačajnijih srpskih vladara, kome će 27. januara, na Svetog Savu, u prestonici svečano biti otkriven monumentalni spomenik, po mišljenju Marjanović Dušanić odavno je zaslužio taj spomenik.
Zanemarujući estetske rasprave o spomeniku, delu ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, koje, kaže, mogu biti opravdane i legitimne, polemike o tome da li je Stefanu Nemanji trebalo podići spomenik i tako ga još jednom oživeti u kolektivnom sećanju ne samo srpskog naroda, već svih građana Srbije, profesorka smatra potpuno neumesnim.
"Radi se o elementarnom nerazumevanju. Zamenjene su teze, a legitimno kritikovanje vlasti oko spomenika, pretvorilo se u nešto što je besmisleno. Trivijalno je, ružno i banalno da se izgovori toliko besmislica o podizanju tog spomenika, o tome da li je Stefan Nemanja znao šta je Beograd, da li je vladao Beogradom, a zna se da nije", kaže Marjanović Dušanić za Tanjug.
O Stefanu Nemanji govori kao o ličnosti koja je "obasjala" srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove Savu i Stefana, prepoznaje kao one koji su "ustrojili dobar put srpskom otačastvu".
Bez namere da, kako kaže, negira prednemanjićke tradicije i umanji njihov značaj, Marjanović Dušanić ističe da se tek od Stefana Nemanje, kasnije Svetog Simeona, ustrojio put "traženja mesta srpskog otačastva u svetoj istoriji".
Kako kaže, podizanje manastira Studenice i Hilandara, za života Stefana Nemanje, prvo vladara, a potom monaha, bili su ključni momenti, koji su taj put ustrojili i trasirali.
Govoreći o značaju Stefana Nemanja za srpsku državnost, naglašava njegovo razumevanje vremena, politike i ideologije, kao i razumevanje fenomena svetosti, koji je, kako navodi,u srednjem veku bio od ključne političke važnosti, ali je važan i danas.
"Stefan Nemanja je uspeo da svoje države učvrsti ne samo trudom i svojim mačem, već i stvaranjem jednog duhovnog štita, srpskog otačastva, na način na koji pre njega nije bilo ustrojeno", ukazuje profesorka.
"Taj dobar put, kako ga definiše njegov sin i biograf Stefan Nemanjić, sa malim razlikama i previranjima kroz istoriju, do danas nije napušten, odnosno, niko se nije usudio da ga napusti", smatra Marjanović Dušanić.
Kako je istakla, politiku Stefana Nemanje su u punoj meri nasledili njegovi talentovani sinovi i vodili "otačastvo svoje srpske zemlje", u vremenima velikih slamanja u svetu.
"Nisu samo današnja vremena teška. U vrlo složenim i teškim okolnostima Nemanjini sinovi uspeli su da ostanu na svom putu, da nađu diplomatska sredstva i vrlo jaku veru koja im je pomogla da taj 'brod' održe", navodi Marjanović Dušanić.
Za srpsku državu Nemanjinog vremena presudno je, kaže, bilo uključivanje u vizantijski sistem hijerarhije države i vladara, u čemu su učešća uzela obojica njegovih sinova.
"Kada su se prilike promenile, oni su bili dovoljno pametni i hrabri da krenu različitim putevima, ali da ostanu na tragu onoga što je negovanje kulta njihovog oca, Stefana Nemanje, i uzdizanja države", navodi profesorka.
.jpg)
