Izvor: B92, 04.Okt.2013, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sovjetski internat za decu revolucionara
Pre tačno osam decenija u tadašnjem Sovjetskom Savezu osnovan je internat za decu revolucionara iz raznih delova sveta, a tu školu su pohađala i deca komunističkih lidera kao što su Mao Ce Dung, Tito i La Pasionarija.
Deca iz svih delova sveta, učila su tada revolucionarne pesme i verovala su da će borba njihovih roditelja napraviti svet boljim mestom za život. Škola, koja se nalazi u Ivanovu, 250 kilometara severoistočno od Moskve, starala se da svako dete uči maternji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jezik, istoriju i kulturu svog naroda i s mukom je pronalazila nastavnike čak i retkih jezika.
Za razliku od tadašnje sovjetske dece, ovi učenici su dobijali vesti iz inostranstva i bilo im je dozvoljeno da putuju u posetu svojim roditeljima. Jedna od njih, Palestinka Dalija Sadi 70 godina kasnije, priča za BBC da ju je majka tu ostavila da bi mogla da se pridruži njenom ocu koji je bio sekretar zabranjene Komunističke partije Sirije, Libana i Palestine.
"Naši roditelji su bili toliko ostrašćeni u svojoj revolucionarnoj borbi da su ostavili decu samu u drugoj zemlji", kaže ona. Dalija se seća Maovog najstarijeg sina, Maoa Anjinga, koji je u Kini poznat i kao Sergej Jun Fu.
Njegova storija završila se tragično. Po povratku u Kinu navodno se sukobio sa ocem optuživši ga da je stvorio kult ličnosti.
Delom iz tog razloga, dobrovoljno je otišao da se bori u Koreji gde je i poginuo. Ideja o formiranju internata za decu revolucionara potekla je od švajcarske aktivistkinje Mentone Mozer čija je porodica imala fabriku za izradu satova Mozer. Prilikom posete Rusiji 1926. godine, ta komunistička država je na nju ostavila toliko snažan utisak da je odlučila da donira deo svog nasledstva radi stvaranja ovakve škole.
U tome joj je pomogao sunarodnik Fric Platen poznat po tome što je pomagao ruskim emigrantima, uključujući i Lenjina, da se vrate iz Švajcarske u Rusiju 1917. godine.
Prvi stanari internata bila su deca bugarskih i nemačkih antifašista, ali su vremenom politički aktivisti iz celog sveta - od Evrope preko Afrike do Južne Amerike - slali svoju decu u Ivanovo.
Deca su dovođena u Ivanovo i tokom blokade Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata i posle nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine. Sve u svemu, 5.000 dece iz ukupno 85 zemalja prošlo je kroz ovaj internat i svi oni su najviše cenili kospomolitskih duh škole.
Međutim, poslednjih deset godina bile su teške za internat koji ove godine slavi svoj 80. rođendan. Planovi da se pretvori u vojnu akademiju odbačeni su pošto su učenici pisali predsedniku Vladimiru Putinu i stupili u štrajk glađu.
Škola je preživela, ali je izgubila svoj "međunarodni" status. Sada su tu učenici uglavnom iz Rusije i bivših sovjetskih republika, često iz oblasti u kojima bukte međuetnički konflikti.
Ali jedno udruženje diplomataca nedavno je zatražilo od ruskih vlasti da škola ponovo postane "međunarodna" i da postane smeštaj za decu iz konfliktnih zona kao što su Libija ili Sirija, ili iz oblasti pogođenih zemljotresima, cunamijem ili drugim prirodnim katastrofama.
