Izvor: B92, 20.Dec.2016, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavni glumac: Demokratija se čuva borbom protiv demagogije
Pre nekoliko dana magazin “Tajm” uzburkao je javnost objavljenim intervjuom sa slavnim glumcem Majklom Šinom, u kom on naizgled tvrdi da napušta glumu, kako bi se posvetio političkom aktivizmu.
Međutim, ispostavilo se da je magazin sasvim pogrešno preneo misli glumca koji je samo nagovestio da će se više posvetiti aktivizmu i možda u jednom trenutku, ukoliko to bude potrebno, napustiti glumu.
Glumac je demantovao navode magazina, a onda objavio i kolumnu za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << “Hafington post” u kojoj objašnjava za šta se on tačno bori. Mi je prenosimo u celosti.
“I ja sam, poput mnogih ljudi, zabrinut zbog rasta antidemokratskih, duboko autoritarnih i zabrinjavajuće demagoških sila širom Evrope i Zapada i njihovog uticaja na našu civilizaciju, bez obzira na to da li potiču sa leve ili desne strane političkog spektra. Bez obzira na to da li su bile deo glasanja za ili protiv Bregzita. Za ili protiv Trampa. Ili bilo kojih drugih glasanja ili referenduma."
Svaki pokušaj da se probude i iskoriste stvarne muke i strahovi ljudi, koji imaju osećaj da su predugo ignorisani, mora se uzeti s dozom opreza. Onih ljudi koji gledaju kako se ogromne količine bogatstva gomilaju u rukama onih koji ubiraju plodove deregulacije poslovanja i svetskih trgovinskih sporazuma, a da sami oni i njihove zajednice ne dobijaju ni delić toga.
Njima samo može da se desi da izgube mogućnost korišćenja javnih usluga, da im lokalne vlasti uzmu novac, da imaju manje šansi za siguran posao i lošiju perspektivu za sebe i svoju decu.
Neke društvene zajednice su izgubile industriju i izvore zaposlenja zbog toga što ima zemalja u kojima je rad jeftiniji, a radnik se lakše eksploatiše. Ili zbog napretka tehnologije kojoj nemaju pristup. Takve zajednice su opravdano veoma ljute.
One sada gaje nepoverenje prema ljudima i institucijama na koje bi trebalo da se oslone – prema njihovim političarima, samom političkom sistemu, medijima, finansijskom sektoru i tako dalje i tako dalje...
Mnogi dobri ljudi od integriteta i sa stvarnom željom da nešto preduzmu vredno rade da se bore s tim problemima. Istovremeno, oni su zgodni i za eksploataciju od onih koji nemaju nikakvu nameru da poprave te institucije i vrate energiju demokratiji. Oni samo vide priliku za svoje interese maskiranu u brigu “za običan, vredni narod”.
Promena celokupnog političkog establišmenta ka takozvanom “centru” devedesetih i početkom dvehiljaditih kao da je prekinula odnose između političkih partija i naroda koji se oslanjao na njih.
Politika kakva je vođena tada, namerno ili nenamerno, delimično je ohrabrila ljude, ali je s druge strane izazvala veliku nejednakost i sistemsku nesigurnost, užasnu neizvesnost i međunarodnu destabilizaciju.
Posledično, bez ikakvih smislenih odgovora na ijedan od tih problema od političkog establišmenta, sada vidimo kretanje ka populizmu.
Nema stvarnih odgovora u populizmu. To su samo pokušaji da se iskoriste snažna osećanja.
Ako se usprotivite populizmu, njegova prazna retorika pada u vodu i baš zato on pokušava da ugasi racionalnu diskusiju i smislenu debatu. Populizam mora da sačuva svoju čar i moć ostajući neistražen i nepreispitan.
Dakle, populizam otvara vrata demagogiji i napadima na stvari koje su neophodne za opstanak svake građanske demokratije – političkog sistema koji zaista predstavlja volju naroda, a ne samo neke njene delove - fer i uravnotežene medije, slobodne i fer izbore, doslednost vladavini zakona, postojanje efikasne opozicije, pravo ljudi da protestuju i da se organizuju i sve ono što cenimo kao istinski demokratsko društvo.
Naravno, važno je da shvatite, a vreme je i da to zapadni establišment prihvati, da su slabost i korupcija kojima je u jednom trenutku omogućeno da rastu otvorili vrata za populizam i demagogiju.
Tako se slamaju civilizacije, tako propadaju carstva.
Ako ne dobijemo neku alternativu koja će se baviti stvarnim brigama ljudi, ali i ponuditi stvarna, značajna i izvodljiva rešenja, onda će promena morati da se desi kroz bilo koju dostupnu opciju. Bez obzira na njenu nesavršenost ili potencijalnu opasnost.
Dakle, u ovom trenutku, ako nismo zadovoljni opcijama koje imamo, najbitnije je da stvorimo alternative i prihvatimo da sve što trenutno postoji kao otpor populizmu, ne funkcioniše i mora biti promenjeno. Mora da bude ili transformisano ili potpuno napušteno.
Moramo da nađemo alternative koje podstiču ekonomiju, koje nagrađuju odgovornost i inovaciju, kao i stvaranje bogatstva.
Koje dozvoljavaju ravnopravniju podelu kolača. Koje podržavaju društvo da ima bolju kontrolu nad svojim potrebama. Koje omogućavaju ljudima da se osećaju dovoljno komotno u svojoj koži i u vrednostima koje neguju njihove zajednice, kako bi bili otvoreni za druga gledišta na svet. To omogućava svima priliku za dobro obrazovanje, solidan posao, udoban dom.
To nije jednostavno učiniti. Da jeste, već bismo bili u toj poziciji.
Dakle, gde da počnemo? Pa...
Dela govore više od reči i na kraju ćete morati da stanete iza svojih stavova. Ako vam je stalo, morate makar da pokušate, čak i ako ne uspete. Morate da pokušate. Počnite od prihvatanja da nešto ne znate i koliko smešno delujete i koliko ste nepripremljeni, ali počnite.
I slušajte i pokušajte da saslušate.
I idite tamo gde vas to vodi.
Pokušajte da ostavite iza sebe i levicu i desnicu i da doprinesete rešavanju stvarnih problema koje ljudi imaju.
Držite se svojih vrednosti.
Založite se za poštenje.
Za pravdu.
Za dobrotu.
Usprotivite se njihovim neprijateljima.
Trudite se da činite više dobra nego zla.
Ne dajte ni pet para na to kako vas ljudi nazivaju ili za šta vas optužuju, osim ako u tome ima istine. Onda smognite hrabrosti da nešto naučite od njih.
Budite nemilosrdni prema sopstvenom egu.
Shvatite da nekad možete biti svoja najveća prepreka.
Samo nastavite dalje sve dok možete da pomognete.
Ako uopšte možete, ali ćete barem znali da ste pokušali.
Odnekud morate da krenete.”
