Izvor: B92, 21.Apr.2016, 10:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Rešio sam misteriju Mona Lizinog osmeha"

“Mona Lizin” zagonetni osmeh vekovima je mučio naučnike koji su se bavili životom i delom Leonarda da Vinčija. Međutim, sada jedan od njih smatra da je rešio jednu od najvećih misterija istorije umetnosti.

Silvano Vinćeti kaže da je portret, koji se nalazi u muzeju Luvr u Parizu, predstavlja isprepletene likove žene firentinskog trgovca i Da Vinčijevog gej ljubavnika.

Đan Đakomo Kaproti, poznatiji po nadimku Salaj, bio je Da Vinčijev šegrt i pozirao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je za mnoge njegove slike.

Vinćeti, načelnik Nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe, zasniva svoje tvrdnje na infracrvenom skeniranju čuvene slike.

Ranije se smatralo da je na slici Liza Gerardini, supruga trgovca iz Toskane, ali Vinćeti smatra da portret neodoljivo podseća na Salaja, koji je inače pozirao čak i za crtež koji prikazuje mladića u erekciji.

“Mona Liza je androgina – pola muškarac, a pola žena. Slika je zasnovana na dva modela. Prvi je Liza Gerardini, a drugi Salaj, Leonardov šegrt. To se vidi naročito na Mona Lizinom nosu, čelu i osmehu”, tvrdi Vinćeti.

On poslednje četiri godine istražuje zemlju ispod starog manastira u Firenci u nadi da će naći kosti i lobanju Lize Gerardini.

Đan Đakomo Kaproti počeo je da radi za Da Vinčija kada je imao samo 10 godina. Radio je kao njegov asistent punih 20 godina i tokom tog vremena stekao nadimak Salaj, ili, “Đavolak”.

Vinćentijeve tvrdnje naišle su na skepsu kod drugih stručnjaka.

Martin Kemp, penzionisani profesor istorije umetnosti na Triniti koledžu, kaže da su njegova “otkrića” samo mešavina već poznatih, manje poznatih stvari i potpune fantazije.

“Infracrveni skener ne podržava tu tvrdnju”, smatra on.

Kemp dodaje i da niko ne može sa sigurnošću tvrditi kako je Salaj izgledao.

Nastavak na B92...