Izvor: S media, 15.Feb.2011, 03:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvod posle 20 godina braka? Deca su odrasla, ali...
Da li roditelji čine dobro svojoj deci kad godinama trpe u lošem braku, čekajući da odrastu i postanu samostalni, pa da onda partneru kažu zbogom? Da li je njihova žrtva pametna odluka?
Brak kao institucija poslednjih godina definitivno gubi na važnosti. Sve više brakova završava se razvodom - u našoj zemlji, prema statistikama, svaki peti. Iznenađujuće je kako je najviše razvoda posle 20 ili više godina zajedničkog „staža“. Treba li ostati u braku radi dece >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ili dati svom životu drugu priliku? Da li deca više pate zbog lošeg suživota svojih roditelja ili zbog razvoda? Na ta pitanja vrlo je teško dati univerzalne odgovore jer deca - ma koliko bila svesna da u njihovoj porodici nešto ne štima - ipak vole sigurnost koju im pruža „klasična“ porodica.
Deca na prvom mestu
Postoje velike razlike u načinima kako reaguju deca čiji se roditelji razvode - to, naravno, zavisi od toga kakve su okolnosti bile u porodici. Ipak, jedno je sigurno: svako dete oseća gubitak (osim ako je jedan od roditelja bio nasilnik). Zato bi svakom odgovornom roditelju, umesto ugađanja taštini i želje za osvetom, interesi dece ipak trebalo da budu na prvom mestu. To konkretno znači da razvod, ma koliko im teško bilo i koliko bili povređeni, moraju da „odrade“ civilizovano i potrude se da deca osećaju ljubav s obe strane i da su svesna da ona nisu kriva za razvod.
Ako ste pokušali sve da izgradite bolji odnos s partnerom, a nije uspelo, kvalitetno „odrađen“ razvod za dete može da bude početak boljeg i mirnijeg života, bez svakodnevne napetosti
Razdvojeni, ali srećni
Ne može se reći koje su idealne godine deteta, odnosno kad bi dete najmanje patilo zbog razvoda roditelja, jer za njega je to uvek veliki stres. Uglavnom se preporučuje da starijoj deci treba najaviti razvod mnogo pre nego mališanima koji idu u vrtić, jer što su deca veća, to im treba više vremena za prilagođavanje. Mnogi roditelji greše kad misle da decu ne treba da opterećuju svojim problemima. Oni će se lakše prilagoditi novonastaloj situaciji ako znaju šta se događa, ako o svojim osećajima, strahovima, tuzi... mogu otvoreno da razgovaraju, naročito ako se taj razgovor vodi u smirenom tonu.
Možda bi na kraju najbolje bilo zaključiti da je deci najvažnije da su njihovi roditelji srećni, pa makar bili i razdvojeni.
Promene u društvu
Društvo je u poslednjih 20 godina doživelo „tektonske“ promene, pa je danas uočen još jedan trend – stariji od 50 godina života razvode se, zaljubljuju u nekog drugog i venčavaju s jednakim žarom kao i kada su bili mladi. U poslednjih deset godina u Velikoj Britaniji je za 20 odsto porastao broj razvoda starijih osoba. U tradicionalnom Japanu takođe je uočen trend sve većeg broja razvoda nakon 20 i više godina braka.
Mnoge žene kažu: „Trpela sam ga ceo život. Sad su deca otišla od kuće i ne želim više da ga trpim!”
12 godina traje prosečan brak u Srbiji. Prema podacima, uglavnom se razvode muževi sa 42, a žene sa 38 godina!
I podaci našeg Zavoda za statistiku pokazuju da su prvi po broju razvoda parovi sa 20 i više godina braka, a na drugom mestu su oni sa 10 do 14 godina bračnog staža. Čini se da većina parova čeka da deca odrastu i odu od kuće kako bi se razveli. Tako ispada da su se žrtvovali za decu čekajući da ona odrastu. Međutim, da li im oni time zaista čine dobro?
Žrtva radi dece
U društvu je vrlo rašireno verovanje da će svaki razvod sigurno naštetiti deci. Ali, kao i obično, stvari nisu tako jednostavne. Tačno je da je za zdrav psihofizički razvoj deteta idealno da raste u celovitoj porodici, ali samo ako u njoj vlada pozitivna atmosfera. Za tu atmosferu odgovorni su otac i majka, odnosno bračni (partnerski) par i njihov međusobni odnos. Svakom detetu potrebni su roditelji čiji je bračni odnos stabilan, ispunjen poštovanjem, ljubavlju i kvalitetnom komunikacijom. Drugim rečima, najviše ćete se pobrinuti za dobrobit svoje dece ako negujete kvalitetan bračni odnos. Možete se beskonačno žrtvovati za decu, trpeti i nositi teret nemogućeg braka, ali hronično loš odnos između roditelja i godinama nerešavani problemi stvaraju napeto i nezdravo okruženje za razvoj dece.
Ako su vaša deca skoro celo svoje detinjstvo svedoci hronično loših odnosa i nerešavanih problema među roditeljima, šta će naučiti i koju će poruku dobiti? Mnogi od njih postaće skeptici s uverenjem da nema srećnih brakova i da je brak uglavnom neka neprijatnost i žrtva koju treba „odraditi“ da bi se uklopili u društvo. Kako se danas smanjuje pritisak da svi moramo ući u brak, sve više mladih radije se i ne venčava jer „duvaju na hladno“ – jednostavno ne žele da prolaze kroz ono kroz šta su prolazili njihovi roditelji.
U više od polovine slučajeva (60 %) žena je ta koja se odlučuje da prekine bračnu zajednicu
Drugi problem je što takva deca ne dobiju nikakav model za život o tome kako bi trebalo da izgledaju kvalitetni ljudski odnosi, kako se rešavaju problemi i međusobne razlike. Nezdrave obrasce ponašanja prenose nesvesno i na ostale svoje odnose, a posebno na svoj brak i odnos prema deci. Takođe, napeta atmosfera bez iskazivanja ljubavi, poštovanja, uz mnogo svađa, hladnoće i ćutanja, nešto je što kod dece stvara hroničan stres – neka zbog toga postanu napeta, bojažljiva, depresivna, a druga stvari okreću „spolja“: postaju prkosna, agresivna i asocijalna. Da li onda na prve znakove lošeg bračnog odnosa treba srljati u razvod? Naravno da ne.
Ako vaši roditelji nisu imali dobar brak, vrlo je verovatno da se i vi barem delom ponašate destruktivno u svom braku. To ne znači da nećete uspeti, ali ćete definitivno na svom odnosu morati da poradite i uložite trud i vreme. A to se isplati jer je kvalitetan partnerski odnos nešto što najviše od svega doprinosi subjektivnom osećanju sreće. I za decu je daleko bolje da negujete svoj odnos nego da im omogućite bilo šta drugo. Važnije je za dobrobit dece da, na primer, svaki vikend odvojite nekoliko sati za negovanje partnerskog odnosa nego da to isto vreme provedete dodatno radeći kako biste deci mogli da kupite sve što požele. Bračne probleme i razmirice treba rešavati. Nije problem posvađati se pred decom ako je svađa konstruktivna i vodi ka rešavanju problema, a odnos dobar. Na taj način decu učite da su različita mišljenja i problemi sastavni deo života, ali da se mogu rešavati uz međusobno poštovanje i ljubav. Ako vam to ne ide, potražite stručnu pomoć, nabavite knjigu samopomoći. Samo nemojte da dozvolite da se odnos uruši i da to traje dugo, jer ako se to dogodi, vrlo je teško vratiti brak na pravi kolosek.
Ruše se njihovi temelji
Ako ste pokušali i učinili sve što ste mogli, uključujući i stručnu pomoć, a do poboljšanja odnosa nikako ne dolazi, onda je ipak bolje rastati se iako su deca mala nego čekati da odrastu i odu od kuće?
Doktor Ros Kembel, psihijatar koji je svoj radni vek posvetio terapiji odnosa roditelja i dece, u svojoj knjizi „Kako zaista voleti svog tinejdžera“ komentariše uočen trend da se roditelji razvode najčešće kada odrasla deca odu od kuće. On smatra da je jedna od najrazornijih stvari koje se mogu dogoditi adolescentu koji napusti svoj dom, bilo zbog odlaska na fakultet ili potrebe za samostalnošću, razdvajanje ili razvod roditelja.
„To je kao da se raspadnu temelji celog njegovog sveta. Pa, ipak, zaprepašćujuće je koliko mnogo roditelja zapravo planira da ostane zajedno zbog dece, ali čim ona napuste dom, oni se rastave. To je neobično nerazumno. Ne samo da je time izmaknut detetov osnovni oslonac, nego se udarac dogodio upravo u vreme kad mu je podrška najpotrebnija – kad pokušava da se prilagodi novom životu. Ako je razvod neizbežan, mnogo je bolje da se dogodi mnogo pre nego u adolescentskoj dobi“, navodi Kembel.
Zanimljivo je da je u celokupan njegov rad uklopljen hršćanski pogled na svet – i sam je aktivan vernik i otac četvoro odrasle dece – pa ipak ne podupire ideju da se u braku mora ostati zbog dece. Deca koja odrastu uz loš brak roditelja smatraju da je takav brak normalan. Kada uđu u sopstveni, moguće je da počnu da primenjuju iste destruktivne obrasce čim prođe vreme zanesenosti. Ukoliko se u tom trenutku raspadne i brak njihovih roditelja, nije teško shvatiti da im se ruši ceo svet i javlja strah za sopstveni brak. Oni konstruktivniji to će iskoristiti kao pozitivan podsticaj da počnu da rade i na ličnom razvoju i na razvoju svog braka, ali neki to neće biti u stanju, pa će i u sledećim svojim odnosima ponavljati iste greške.
Kako razvod utiče na decu?
Da li je razvod nešto što će nužno loše uticati na decu? Sve zavisi od toga kako teče proces razvoda i da li deca dobijaju mogućnost da iskažu svoja prirodna osećanja tuge, ljutnje, krivice i teskobe. Kada se govori o lošim posledicama razvoda za decu, u prvom redu se misli na one dramatične razvode koji uništavaju živote svih koji su uključeni u proces. Pri tom su ovo najštetnija ponašanja: sisitematski govoriti detetu protiv drugog roditelja i nikad mu ne govoriti pozitivno o njemu, okretati dete protiv bivšeg partnera, onemogućivati ili smanjivati kontakt s drugim roditeljem koji nije dobio starateljstvo i pretvarati dete u saveznika u borbi protiv bivšeg partnera. Koliko takve igre mogu za dete da budu opasne, dokazao je R. Varšak u knjizi „Otrov razvoda“. Često i vrlo razorno ponašanje jeste da se svetite bivšem partneru tako što mu uskraćujete kontakt s decom. Time se nećete osvetiti partneru, nego deci. Sudsku preporuku o viđanju drugog roditelja treba shvatiti samo kao nužan minimum, a idealno bi bilo da deca viđaju oba roditelja svaki dan, da i tokom nedelje prespavaju kod roditelja koji nema starateljstvo. Proces razvoda biće bolan za dete – ali tugovanje i frustracije normalan su deo života i ako dete taj proces prođe na pravilan način, neće trpeti
Tekst: Danijela Petrov, Dragica Barbarić, psiholog
