Izvor: B92, 22.Feb.2015, 18:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putovanje kroz prostor i vreme na ledenom kontinentu

Zemljina prošlost, sadašnjost i budućnost mogu se videti na divljem, napuštenom i tajnovitom Antarktiku.

Foto: NASA Goddard Space Flight Center/ Flickr.com

Naučnici se nadaju da će upravo na ovom južnom kontinentu naći odgovor na pitanja odakle dolazimo i da li smo sami u svemiru.

"To je prozor prema svemiru i vremenu", ističe Keli Fokner, šef polarnog programa američke Nacionalne fondacije za nauku.

Na nekoliko nedelja u januaru, tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hladnog leta na Antarktiku, novinari Associated pressa pratili su naučnike iz različitih polja u potrazi za novim bićima, tragovima zagađenja okoline, dokazima za teoriju o Velikom prasku i možda najvažnije, znakovima nezaustavljivog topljenja leda.

Oko 98 odsto Antarktika prekriveno je ledom, a taj led se konstantno kreće. Temperature tamo variraju od nešto iznad nule na području Južnih Šetlanda i antarktičkog poluostrva, do neizdrživih ledenih temperatura oko samog Južnog pola.

Iako su uslovi surovi, u njima bujaju razni oblici života. Tako su naučnici sasvim slučajno otkrili da u večnoj tami 740 metara ispod debelog antarktičkog leda, žive vrlo otporne ribe. Do otkrića su došli bušeći malu rupu kroz Rosovu ledenu ploču, koja pokriva područje veličine Francuske.

Otkriće ribe u vodi na -2 stepena Celzijusa i u potpunoj tami, otvara nova pitanja o sposobnosti života da buja u najekstremnijim uslovima. Ribe su uočili pomoću kamere koju su spustili kroz rupu, a izbrojali su između 20 i 30 jedinki. Ono što je najčudnije je da su se one nalazile u vodi koja je ledom odsečena od ostatka okeana.

Foto: NASA Goddard Space Flight Center/ Flickr.com

Nije to jedini slučaj u kojem su naučnici slučajno pronašli nešto za čim nisu tragali, a primera je mnogo. Geolozi su jednostavno očarani tajnama Antarktika.

Pošto nema lokalne industrije, zagađenje koje se detektuje u savršeno čistom ledu i snegu rezultat je hemikalija pristiglih iz drugih krajeva Zemlje, poput na primer manjih tragova olova, sve dok nije izbačeno iz goriva u procesu prerade nafte.

Isto tako, antarktički led zabeležio je i niske nivoe radijacije uzrokovane nuklearnim testiranjima po raznoraznim zabačenim delovima Zemlje, koje su sprovodile zemlje s nuklearnim arsenalom, poput SAD-a i Rusije.

Antarktički led govori i kako je ugljen dioksid, gas koji hvata toplinu, imao kolebanja u količini tokom stotina hiljada godina. Iznad Antarktika se sezonski "parkira" i rupa u ozonskom omotaču oko Zemlje i izaziva probleme.

Antarktik je poput zamrzivača. Ako tamo padne meteorit, on ostaje savršeno očuvan i netaknut. NASA koristi tu izolovanost kontinenta kako bi proučavala na šta bi ljudi morali da budu spremni, ako posete Mars.

Ukupno 4.000 naučnika tijekom antarktičkog leta tamo dolazi da traži odgovore na neka od najfunamentalnijih pitanja ljudskog roda i nauke, a oko 1.000 njih ostaje tamo i u ekstremnim, zimskim uslovima.

Oko 1.000 laika takođe dolazi na Antarktik, jer na tom kontinentu postoji i pravoslavna crkvica u sklopu ruske naučne stanice Bellinghausen.

“Antarktik je u mnogočemu poput druge planete. To je sasvim drugačiji svet", kaže Hose Retamales, direktor čileanskog Antarktičkog instituta.

Nastavak na B92...