Izvor: B92, 12.Dec.2014, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ptice imaju nešto važno da nam kažu

Naučnici su predstavili do sada najdetaljnije "prodično stablo" ptica, zasnovano na genetskim podacima 48 vrsta. Njihov cilj je bio da pokažu kako su ptice nastale i kako su se razvijale nakon nestanka dinosaurusa.

Rad istraživača iz 20 zemalja rasvetljava evoluciju modernih ptica i otkriva njihove genetske karakteristike kao što su poj, bezubost, šarolikost perja i vid u boji.

Naučnici su dešifrovali genome 45 vrsta ptica i analizirali genome još tri vrste, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji su ranije sekvencirani. Time su pokrili gotovo sve žive ptičje grupe: pingvine, sokolove, orlove, detliće, sove, supove, pelikane, ždralove, vrane, kormorane, golubove, patke, kokoške, ćurke, nojeve, flamingose, kljunoroge, kolibrije, zebe, gnjurce, čiope pa čak i belogrle tinamu.

"Sastavili smo dobro rešeno porodično stablo ptica i pružili jasnu sliku kako su moderne ptice nastale i evoluirale", izjavio je genetičar Guođie Džang iz BGI centra za istraživanje genoma u Šendženu i Univerziteta u Kopenhagenu.

Naučnici veruju da su ptice evoluirale od malih, pernatih dinosaurusa. Najranija poznata ptica, “archaeopteryx”, živela je pre 150 miliona godina.

Istraživači napominju da je većina ptičjih vrsta iz doba dinosaurusa nestala tokom masovnog izumiranja izazvanog pre oko 65 miliona godina udarom asteroida o Zemlju.

"Ptice su dinosaurusi. One su jedini rod dinosaurusa koji je preživeo masovno izumiranje", rekao je Ed Braun, profesor biologije na Univerzitetu Floride.

Analiza je bila usmerena na grupu poznatu kao neoaves kojom je obuhvaćeno gotovo svih 10.000 i više danas poznatih ptičjih vrsta. Njena evolutivna eksplozija trajala je 10 do 15 miliona godina nakon masovnog izumiranja, koje je otvorilo brojne ekološe niše koje su dotad zauzimali drugi dinosaurusi i leteći reptili (pterosauri).

Tokom ovog "velikog praska" nastalo je 95 odsto današnjih ptica, kazao je Erih Džarvis, neurobiolog sa Djuk Univerziteta.

Velike ptice neletačice poput nojeva su najstarija grana u porodičnom stablu. Naučnici su naveli da je genom kokoške verovatno najbliži od svih ostalih vrsta pretku ptica.

Istraživači su ustanovili da je ptičji poj evoluirao nezavisno kod ptica pevačica, papagaja i kolibrija i pokazali da je skup od oko 50 gena koji se dovodi u vezu sa ptičjim pevanjem sličan skupu gena od kog zavisi ljudski govor.

Ispostavilo se, takođe, da su krokodili pticama najbliži rođaci, te da je njihov zajednički predak živeo pre 240 miliona godina, a da su flamingosi bliži golubovima nego pelikanima.

Istraživanje je objavljeno u časopisu “Science”. Više detalja možete pročitati OVDE.

Nastavak na B92...