Izvor: B92, 20.Dec.2012, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psiholozi: Kako reagujemo na smak sveta?
U literaturi postoje različiti modeli donošenja odluka kod ljudi, a u jednoj grupi tih modela se pojavljuje kao značajan faktor „očekivana dobit“.
Naime, takozvani katastrofični događaji mogu izazvati nelagodu jer iako neverovatni i neočekivani, nose sa sobom veliki potencijalni gubitak, pa kada smo u situaciji da ne verujemo da će se desiti smak sveta, ipak ponekad osetimo strepnju tipa šta ako se ipak desi i slično. Na sličan način opstaju različiti oblici sujeverja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer iako možda većina ljudi i ne veruje da će se nešto loše desiti ako radi na tzv. crveno slovo, ipak odbija da radi, jer potencijalni gubitak veći je od uloženog napora da se ne radi tog dana.
Takođe, postoji tendencija uma da tumači podatke koji su mu dostupni. Tako je na primer snimak jedne stene na Marsu izazvao polemike jer stena oblikom podseća na deo ljudskog lica, te su nastale priče o namerno konstruisanom ljudsom liku na Marsu. Zapravo, svaka stimulacija koja ima dve tačke i horizontalnu liniju ispod, kao npr razni emotikoni, se lako i brzo opaža kao lice, jer nam je takva stimulacija izuzetno važna i čak imamo posebne zone u mozgu zadužene za opažanje lica.
Tribina
Dočekajte smak sveta s naučnicima!
Petak, 21. 12. 2012. godine (na dan tzv. smaka sveta), u 19 h
Studentski kulturni centar, Velika sala
Učestvuju:
Prof. dr Milan Ćirković, astronom Prof. dr Oliver Tošković, psiholog Dr Aleksandar Bogojević, fizičar Dr Tanja Berić, biolog Mr Srdjan Verbić, stručnjak za obrazovanje Nikola Božić, autor knjige "Astronomija"
Opšta manija da se o tzv. smaku sveta priča i piše svuda kao da će se stvarno dogoditi, bez imalo pokušaja da se o svemu razumno diskutuje, dovela je ceo svet i našu zemlju do ivice razuma. Zbog toga baš na danpredviđenog smaka sveta diskutujemo oastronomiji, kalendarima, istoriji naučnih zabluda, naučnoj pismenosti i, naravno, istoriji svih smakova sveta. Na taj način najbolje se može promovisati knjigaAstronomija, čiji je cilj da najmlađima približi ovu nauku.
Više informacija na linku.
Dakle, svaki podatak interpretiramo, ali što je podatak manje strukturisan i jasan interpretira se manje precizno i često kao nešto jako važno. Tako je u jednom stripu lepo predstavljeno kako Majama dok ispisuju svoj kalendar ponestaje materijala i zamisljaju kako će se neko u budućnosti istripovati zbog toga. To jest, umesto da se prestanak datuma tumači kao posledica raznih faktora, nedostatka materijala, izgubljenog dela teksta, zamora onog ko je pisao i raznih drugih, ljudi taj podatak tumače kao prognozu kraja sveta.
I na kraju, mi zapravo pričamo o ponašanju ljudi u kontekstu nečega što ne postoji i ako ljudi čitaju ovaj tekst u pozadini svega se promiče tema smaka sveta kao nečega što je tu. To je kao da pričamo o tome kako ljudi reaguju na zombije, na telepatiju, homeopatiju ili bilo koju drugu nepostojeću stvar. Naravno, odgovornost je na svima nama da povučemo jasnu razliku između zabave i trika sa jedne strane i dokumentovanog izveštavanja sa druge.
