Izvor: B92, 01.Feb.2014, 10:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privatni život masovnog ubice

U javnosti se pojavilo više od 700 pisama i porodičnih fotografija Hajnriha Himlera. Naučnici ovo otkriće smatraju zanimljivim, ali veruju da tu nema ničeg što bi trebalo da promeni mišljenje o tom zločincu.

Navodno je reč o o stotinama pisama koje je zapovednik SS jedinica (Šucštafel) Hajnrih Himler slao svojoj ženi Margareti (Margi) u periodu od 1927. godine, do sloma nacističkog carstva i njegove smrti 1945. Sadržaj tih pisama je delimično i objavljen, a osim pisama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tu su i razne fotografije, dnevnici, računi iz domaćinstva Himlerovih čak jedna knjiga sa receptima, koje je navodno sakupila Marga Himler, piše Dojče vele.

Mihael Holman, predsednik nemačkog Državnog arhiva je potvrdio autentičnost dokumenata, iako nije najjasnije njihovo poreklo. Uzgred, pisma su na uvid dati samo kao fotonegativi. Američki vojnici su navodno na kraju rata pokupili sva dokumenta iz kuće Himlerovih na Tegernškom jezeru, ali odgovor na pitanje kako su onda dospela u Izrael i u vlasništvo Haima Rozentala i dalje izostaje. On je navodno ova dokumenta 2007. godine prodao ocu rediteljke Vanese Lape. Originali su navodno još uvek u jednom sefu u Tel Avivu.

Koga bi to mogla da zanima?

U porodičnim pismima jednog od najbližih saradnika Adolfa Hitlera i vođe odreda smrti u čijoj su nadležnosti bili svi koncentracioni logori nacističkog režima, nema ničeg spektakularnog. To su delom ljubavna pisma slata supruzi, u kojima se Himler osvrće i na svakodnevnicu, ne pominjući zločine, čije je izvršenje masovno naređivao. Sebe vidi kao odlučnog, opasnog borca i ubeđenog antisemitu.

Pisma i razna druga dokuementa, u svakom slučaju, pružaju uvid u porodičnih život Himlerovih, ali u tome nema ničeg novog, kaže istoričarka Betina Štangnet. "Privatni život Himlera nije nikakva nepoznanica. Još pre deset godina su objavljeni odlomci dnevnika njegove supruge i tada to niko nije smatrao nekakvim istorijskim blagom."

Generalno gledano, svedočanstva o privatnim životima nacističkih glavešina, nisu ništa novo, a pri tome nisu ni preterano zanimljiva. Štangnet je dugo proučavala život Adolfa Ajhmana, pominje još jedan slučaj: "Pre godinu i po, pojavila su se ljubavna pisma Jozefa Gebelsa na aukciji, ali niko nije želeo da ih kupi", priča ova istoričarka.

Jan Erik Šulte, istoričar u Institutu Hane Arent, koji se bavi istraživanjem totalitarnih režima, ima drugačije mišljenje. On ovakva dokumenta smatra "jedinstvenim". Privatne beleške, Šulte smatra veoma zanimljivima i veruje da će doprineti istraživanju lika i dela Hajnriha Himlera.

Voajerizam uvek dobro ide

Doduše i on smatra kako fascinacija pismima masovnog ubice jedva da ima nekakve veze sa naukom: "Veliko zanimanje javnosti se može objasniti i kako sva ta pisma i lične beleške stvaraju utisak kako ste se približili toj osobi", objašnjava Šulte.

To mišljenje deli i Betina Štangnet, mada ona u tome ne vidi ništa pohvalno, za nju su to "priče nalik provirivanju kroz ključanicu". "Detalji o privatnom životu rado se čitaju i taj fenomen je star koliko i voajerizam. Jedan 'Hajni' se lakše može podneti nego 'Rajhsfirer' koji propoveda kako se može biti masovni ubica, a istovremeno i pristojna osoba. Takve trivijalnosti nikoga ne bole, samo su užasno dosadne."

Ona u objavljenim dokumentima nije našla ništa od čega bi joj zastao dah. "Istraživači će tu i tamo pronaći neku sitnicu, detalj koji bi mogao da bude zanimljiv. Ali Himlera ne možemo tumačiti na neki drugačiji način. Niko nikad nije sumnjao, kako je on bio zločinac", smatra Štangnet.

I istoričar Šulte se nada kako neće doći do nekog drugačijeg tumačenja i traganja za razlikama između Himlera "privatno" i naciste, između oca i porodičnog čoveka, i masovnog zločinca. "Obojica su u istom košu, ne postoje dva Himlera, bio je samo jedan", podvlači Šulte.

Reklama za film?

A o tom "jednom" Himleru, već se dosta zna, čak i o njegovom privatnom životu i onome što baš nije naveliko pisao svojoj supruzi. Kao sin dobrostojećeg direktora gimnazije, on je svoj malograđanski provincijalni duh rado prikrivao životom supruga i oca jedne ćerke i jednog usvojenog sina. Čak i odnos sa ljubavnicom Hedvig Pothast objašnjavao je "problemom" osvojenih "životnih prostora" za koje neće biti dovoljno "arijevaca", koji bi ih naselili pa se zalagao za poligamiju.

I od tog "odlučnog, opasnog borca" kakvim se predstavlja u istoriji nije ostalo zabeleženo baš ništa. Dok su i Hitler i mnogi njegovi bliski saradnici bili veterani Prvog svetskog rata, on nije proveo ni dana na ratištu, nego je kapitulaciju dočekao u Vojnoj akademiji, koju takođe nije završio. I njegovo hapšenje 1945. godine, kada je razni zločinac pokušao da umakne u oficirskoj uniformi obrijanih brkova, nije nešto čime bi se iko mogao da pohvaliti.

Otkrivena pisma trebalo bi u celosti da budu objavljena početkom ove godine u izdanju istoričara Mihaela Vilta i „pranećakinje“ nacističkog zločinca, Katrin Himler. Osim toga režiserka Vanesa Lapa će na predstojećem Berlinalu predstaviti svoj film "Pristojan", zasnovan na Himlerovim pismima.

Istoričarka Betina Štangnet ne sumnja kako bi taj materijal mogao da posluži za dobar film. "Takvi izvori dopuštaju umetnicima nove perspektive i kontraste kakvi su nam ponekad potrebni kako bi nešto bolje razumeli. Ali da li rediteljka sebi čini uslugu, kad sa takvom pompom najavljuje film, koje finansira i list 'Die Welt', u to nisam baš sigurna", kaže Štangnet.

Nastavak na B92...