Izvor: Nezavisne Novine, 11.Sep.2015, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prije 101 godinu rođen najomiljeniji poglavar SPC
Na današnji dan rođen je pokojni patrijarh Pavle, najomiljeniji poglavar Srpske pravoslavne crkve, koga je srpski narod za života nazivao svecem.
Patrijarh Pavle, čije je svjetovno ime Gojko Stojčević, rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci u Slavoniji, u porodici zemljoradnika.
Preminuo je 15. novembra 2009. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, a sahranjen je u manastiru Rakovica, kod Beograda.
Za 44. srpskog patrijarha izabran je 1. decembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << 1990. godine, kada je zamjenio bolesnog patrijarha Germana. Na mjestu poglavara Srpske pravoslavne crkve proveo je 19 godina. C
Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine I tamo proveo 33 godine.
U januaru 1998. godine proti sarajevskom Vojislavu Čarkiću I njegovim parohijanima čestitao je episkop raško prizrenski Pavle praznike čestitkom, čiju fotografiju vam donosimo.
Na vanrednom zasjedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990. godine biran je novog patrijarha između trojice kandidata tajnim glasanjem.
Patrijarh Pavle ustoličen je 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu i tada je poručio da mu je jedini program rada Jevanđelje.
Bio je poznat po mudrosti, ali I po skromnosti zbog koje je I bio toliko voljen I poštovan.
Svuda je išao pješke, a ponekad bi se vozio I u gradskom prevozu, sam je kuvao, šio I popravljao svoje mantije I cipele. Neprestano je bio u postu i molitvi, samo je o Božiću i Vaskrsu uzimao po komadić mesa.
Najvažniji amanet koji je ostavio srpskom narodu glasi:
“Čuvajmo se od neljudi, ali još više se čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bilo i bivaće, okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi, to od nas zavisi”.
Pouke Patrijarha
- Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.
- Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
- Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da „zlo dobra donijeti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle srećnije.
- Što smo dalje od Boga, dalje smo jedni od drugih.
- Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.
- Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli.
- Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.
- Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.
Nastavak na Nezavisne Novine...
