Izvor: Radio 021, 09.Avg.2015, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo ne smete u Italiji
Marama i mali rečnik u tašni, uputstva za parking, dobra mapa i realan plan - recept su dobrog provoda u Italiji.
1. Svako mesto u Italiji ima duomo - crkvu, a da biste ušli unutra potrebno je pokriti ramena. Zbog toga je korisno leti uvek nositi maramu u tašni. Muškarce u Vatikan i mnoga druga mesta ne primaju u šortsu.
2. Parkiranje u Italiji uvek je stresna situacija, pa je dobro znati gde i kada sme da se parkira. Kazne su velike, i ukoliko se ne plate u policiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << vozača dočekaju na granici. Najsigurnije je tražiti parking obeležen plavom linijom, na automatu platiti i papirić staviti na šoferšajbnu. Bele linije označavaju besplatan parking, ali se retko viđaju. Žute linije namenjene su hendikepiranima, a roze trudnicama.
3. Na satelitsku navigaciju u principu ne treba previše računati, jer često može da zakaže na sporednim putevima.
4. Većina radnji u turističkim mestima radi dvokratno, osim svetskih brendova. To znači da se zatvaraju u 12.00 i otvaraju u 16.30. U to vreme svi ručaju, pa je najbolje da i turisti to urade, jer se restorani posle toga zatvaraju do večere.
5. Italijani ne govore dobro engleski, naročito na jugu. Zbog toga je korisno poneti mali rečnik s najčešćim rečenicama ili naučiti najpotrebnije reči poput 'sinistra' - levo, 'adestra' - desno.
6. Ko misli da će za dva dana u Rimu videti Vatikan, ući u Koloseum, slikati se na Španskim stepenicama, piti kafu na trgu Navona i šopingovati - stvarno je optimista. Karte za Vatikan i Koloseum treba nabaviti preko interneta ili ih kupiti uz kartu za autobus 'hop-on, hop-of' i Forum. Redovi su ogromni.
7. Ko putuje u Veneciju ne treba ni da pomišlja na gondolu, osim ukoliko ne planira veridbu. Naime, kratka vožnja košta od 65 evra po osobi, a ukoliko gondolijer zapeva, cena “skače” na 90 evra.
Kada u restoranu piše 'lokalna jela', to znači da služe hranu iz tog kraja, a ne italijanska jela, kako turisti zamišljaju. Recimo, lokalno jelo u Đenovi je pesto, u Napulju pica, u Bolonji sos bolonjeze, u Milanu rižoto, u Rimu špagete karbonara, na Siciliji pasta norma... Nekada su se Italijani šokirali kada turisti traže kečap, a danas ga daju bez suvišnih komentara. Međutim, mešanje parmezana i morske hrane i dalje je greh.
