Izvor: B92, 11.Nov.2016, 18:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova klima preti novim prirodnim katastrofama

Klimatske promene veoma se brzo razvijaju, a podaci ukazuju da temperatura u celom svetu ide ka "vrućoj zoni" stvarajući "novu klimu", koja preti gubitkom životnog balansa i poremećajima koje nije moguće predvideti, upozorili su danas u Marakešu prirodnjački stručnjaci.

Sve te globalne promene, kako su objasnili, uslovljavaju prirodne katastrofe koje zahvataju sve oblasti Zemlje kao što su oluje, poplave, požari, poremećaji, koji utiču na zdravlje ljudi kroz hranu, vodu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zatim na pojavu raznih novih bolesti, "komaraca tigrova", odumiranje flore i faune...

Tim povodom prošle godine u Parizu 190 država je potpisalo Pariski sporazum koji pored ostalog obavezuje države da prate rezultate i preporuke nauke, da redukuju emisiju gasova, pojačaju mere za očuvanje ekosistema kako bi se dosegao dugoročni cilj zadržavanja porasta globalne temperature ispod 2°C, pri ciljanom porastu od 1,5°C.

U proteklih godinu dana, Pariski sporazum ratifikovalo je svega 55 država, među kojima nije Srbija.

Međutim, upravo zbog važnosti primene konkretnih mera predviđenih sporazumom, u Marakešu se od 7. do 18. novembra održava najveća konferencija o klimatskim promenama koja je okupila više hiljada naučnika, predstavnika vlada i organizacija za zaštitu životne sredine - COP 22 koju su organizovale Ujedinjene nacije.

Paralelno sa COP22 u Marakešu se od 11. do 13. novembra održava Drugi sastanak novinara koji izveštavaju o životnoj sredini iz agencija Mediteranskih država, sa predstavnicima organizacija za zaštitu životne sredine i naučnika sa ciljem unapređenja izveštavanja o ključnim pitanjima za opstanak planete i čovečanstva.

Na tom skupu predsednik Komiteta Med COP22 Žil Berhol naglasio je da je za sve pojave disbalansa ekosistema odgovorno samo čovečanstvo koje je ignorisalo radikalne klimatske promene u poslednjih 30 godina.

Berhol je istakao da čovečanstvo u ovom trenutku snosi odgovornost i za klimu koja će biti za 30 godina, ukazujući da naučne prognoze predviđaju dalje radikalne promene za koje globalno društvo mora da preuzme odgovornost i pokuša da ih predupredi.

Naučnik smatra da, i pored jakih inicijativa za suočavanje sa klimatskim promenama, političari nastavljaju da igorišu preporuke eksperata koji upozoravaju na katastrofe.

"Temperatura raste i vidimo da temperaturne promene utiču na pojavu katastrofa koje pogađaju razne delove sveta utičući direktno na živote ljudi", naveo je predsednik Komiteta Med COP22 ističući da naučnici zajedno sa medijima moraju da rade zajedno na podizanju svesti celog društva.

Kada je u pitanju područje Mediterana, klimatske promene značajno utiču na more, nedostatak i zagađenje vode i ekosistema, pomorske gubitke, povećanje potrebe za navodnjavanjem, kao i na porast nivoa mora koji ugrožava priobalnu infrastrukturu, ukazao je predsednik Evro-mediteranskog centra Antonio Navara.

Ono što društvo mora da uradi je, kako je istakao, da se adaptira na promene i da na sve moguće načine utiče na njihovo usporavanje.

Koordinator za globalne klimatske promene Edvard Peri rekao je da je prošle godine nauka ukazala da je cela Zemljina kugla pogođena klimatskim promenama, ali je upozorio i na štete izazvane ratovima i velikim migracijama stanovništva iz ruralnih u urbane oblasti.

On je upozorio da predviđanja ukazuju da će područje Mediterana u narednim decenijama postajati sve suvlje i toplije, praćeno "divljim požarima", nestašicama vode i odumiranjem pojedinih ugroženih vrsta biljaka, sisara, insekata...

"Mi svi moramo da krenemo u akciju i to sada. Akcije moraju da budu usmerene na promene u ponašanju zajednice, kako bi se predupredile sve štetne posledice koje prete ekosistemu", zaključio je Peri, ocenjujući da bi stvarna i konkretna primena Pariskog sporazuma bila veliki korak u tom pravcu.

S druge strane agencijski novinari specijalizovani za izveštavanje o životnoj sredini, saglasili su se da jedna od mogućnosti za podizanje svesti kod građana, privrednika, političara i društva u celosti o značajnom uticaju promena na svakodnevni život jeste pisanje "scenarija" o tome kakav će nam život biti u budućnosti ukoliko ne promenimo svoje ponašanje prema životnoj okolini.

Drugi sastanak izveštača o zaštiti životne sredine iz novinskih agencija Mediterana počeo je danas i održava se u Marakešu, na jugozapadu Maroka, uporedo sa svetskom konferencijom o klimatskim promenama COP 22.

Nastavak na B92...

Radio Televizija Vojvodine: Nova klima preti novim prirodnim katastrofama