Izvor: B92, 13.Avg.2015, 11:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naučnici istražuju "vanzemaljsku" prirodu inteligentnih hobotnica

Međunarodni tim istraživača je po prvi put sekvencirao kompletan genom hobotnice i otkrio jedinstvenu genomsku strukturu koja je verovatno igrala ulogu u njegovoj evoluciji.

Naučnici su sekvencirali genom kalifornijske hobotnice, što je prvi put da se neki glavonožac ispituje na taj način i mapirali profile ekspresije gena na 12 različitih uzoraka tkiva.

“Hobotnice se u mnogome razlikuju od drugih životinja, čak i od mekušaca. Imaju osam savitljivih nogu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << veliki mozak i odlični su u rešavanju složenih problema”, kaže vođa studije Klifton Regsdejl sa Univerziteta u Čikagu.

“Pokojni britanski zoolog Martin Vels govorio je da su hobotnice vanzemaljci. U tom smislu, naš rad opisuje prvo sekvenciranje genoma vanzemaljca”, napisao je on u izveštaju objavljenom u magazinu “Nature”.

Istraživači su otkrili neverovatne razlike između hobotnice i drugih beskičmenjaka, uključujući i ekspresiju gena uključenih u razvoj nervnog sistema, za koji se nekada smatralo da je isključivo rezervisan za kičmenjake.

Pronađeno je na stotine gena koji su jedinstveni za hobotnice, a rezultati predstavljaju “važan osnov za studije evolucije i dublje istraživanje genetskih mehanizama koji stoje iza specifičnih osobina hobotnica”, napisali su autori.

Hobotnice, lignje, sipe i nautilusi čine glavonošce – klasu mekušaca predatora čija evolutivna istorija seže u doba od pre 500 miliona godina – mnogo pre nego što su biljke naselile kopno.

Sa velikim izuzetno razvijenim mozgovima, glavonošci su najinteligentniji beskičmenjaci koji su pokazali odlične sposobnosti rešavanja problema i učenja.

Tim procenjuje da genom hobotnice ima 2,7 milijardi parova baza i mnoštvo dugih nizova ponovljenih sekvenci. Pronađeno je više od 33.000 gena za kodiranje proteina, što znači da je nešto manji u veličini od genoma čoveka, ali zato ima mnogo više gena.

Genom hobotnice bogat je transpozonima, poznatim i kao “geni skakači”, koj mogu da menjaju svoj položaj u genomu. Istraživači su pronašli i dokaze velikih izmena RNK, koje omogućavaju hobotnicama da menjaju sekvence proteina bez menjanja DNK.

Istraživanje su sprovodili stručnjaci Univerziteta u Čikagu, Univerziteta u Kaliforniji, Berklija i Instituta za nauku i tehnologiju na Okinavi.

Nastavak na B92...