Izvor: B92, 18.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narodni sportovi - oprlji, rojsni, sobali...
Ako misliš, sinovac, da su naši prastari poput nas pikali fuce ili bacali basket, loma se si znoze. Nisu, bre, znali ni šatrovački, ali su zato izmislili gomilu sportova koje niko nije registrovao. Mi ispravljamo istorijsku nepravdu.
Tekst ustupio magazin "Maxim"
Ti tvojima kažeš "Uradio sam domaći" ili «Ispit mi je u utorak», oni kažu "koji utorak", a ti kažeš "onaj uoči srede" i već si ispod koša. A tvoj deda, sada glava seda, al’ >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kad je bio vragolan k’o ti, pitaju ga je l’ uradio domaći, a on kaže da nije ne bi li još zev’o nad sveskom, al’ ćale ga pogledom ošine k’o bičem i uz opasku da će mu sva stoka pocrkati od te tol’ke nauke, pošalje dedu da čuva goveda, ovce, a neretko i svinje. Ove potonje su najslađe, ali kao finalni proizvod.
I sad, skupe se tako čobani i ponesu po plejstejšn i sva goveda ulete komšiji u kupus dok oni cepaju "Doom", ili "Need for Speed", samo onaj Gvozden što mu otac drži kafanu ima "notebook" i bežično se umrežio s nekim vragolanima iz susedna tri sela, pa u mreži igraju "Counter"... Al’ zamalo! Neće da može ni ovaj scenario.
Vaistinu, da li sise (znam da se piše odvojeno, ali sastavljeno bolje zvuči i izgleda) upitao, šta je tvoj đed radio u pastirske dane dok ga hormoni nisu naterali da vija pastirice? Ne, sinko, ne... Ne ciljam na to da je tvoj deda jurio ovce... Decidirano NE! Mada tema stoji kao jedna od narednih studija ovog renomiranog časopisa koji držiš u ruci i zamišljaš ovu s naslovne strane s još manje odevnih predmeta, ako je to moguće. Elem, šta je deda radio kao dečak dok su ovce pasle? Čime je kratio vreme?
Vreme se kratilo sportskim disciplinama koje smo mi zaboravili da zaštitimo, pa nam se sad ceo svet smeje. A ne samo da smo ih zaboravili zaštititi već smo ih načisto zaboravili! Evo nekih od njih, a mi smo ih i podelili u kategorije, kao mali doprinos kanonizovanju ovijeh sportova.
Rvanjolike discipline
U prvu grupu bi se svrstali sportovi nalik rvanju, ali sa znatno više intelektualnih elemenata.
Rvanje pastirsko-čobanskim stilom
Nije teško pretpostaviti šta je cilj ove igre, jer i danas postoje srodni sportovi. Poenta je da sobališ protivnika, a poželjno je i da ga rojsneš uvis ne bi li se ovaj jadničak prilikom ateriranja dočekao na sopstveni nos ili kakvo slično ispupčenje. Naravno, kategorije u ovom sportu su nepoznat pojam, pa se mogu do'vatiti dva junaka, nebitno kojih su gabarita. Nesportsko ponašanje tipa: hvatanje za reproduktivne organe ili puštanje vetrova je apsolutno dozvoljeno ako sudija to ne vidi, a pošto nema sudija, jedina brana ovom nefer pleju je obraz takmičara, a nekada je to bila dovoljna garancija.
Ovaj se sport u pojedinim krajevima naših sve brojnijih zemalja različito krsti, pa ga možete sresti pod nazivima: rujanje, rvanje, vatanje, vatanje ili hvatanje ukosti i sl.
Rvanje na brvnu
Sličan njemu je neki vid rvanja, ali na brvnu. Pošto u prethodnoj varijanti teren na kom se megdan odvija nije prostorno ograničen, te se može kretati od par ari pa do par 'ektara, gde je i publika sportski aktivna, jer prepešači popriličan deo dok gleda junačine kako se natežu. Kod rvanja na brvnu, teren je ograničen na oboreno deblo na koje se delije popnu i gubitnik je onaj koji prvi omakne sa drveta. Pored celokupne muskulature koja se u celosti razvija u oba ova vida rvanja, kod rvanja na deblu, znatno se razvija i centar za ravnotežu, kao i koncentracija, uz niz intelektualnih sposobnosti koje se mogu objediniti jednim izrazom: kako prejebati protivnika.
Rvanje palčevima ili nadvlačenje srednjakom
Ove discipline su pogodne za smestiti i u kafanu i na poljanče, ma 'de 'oćeš. Ne iziskuju neku opremu, samo natčovečnu psihofizičku spremu. Kod rvanja palčevima, takmičari sednu ili stanu jedan naspram drugog, uhvate se rukama kao da će se rukovati, a onda upru palčevima i tu nastaje titanska borba nerava i umeća, snage i spretnosti, naravno, ni sportska sreća nije na odmet. Pobednik je onaj koji svojim palcem potčini protivnički, odnosno odozgo pritisne zglob protivnikovog oruđa, u ovom slučaju, palca.
Zanimljivo je nadvlačenje srednjacima, odnosno srednjim prstom. Tu se delije uhvate u koštac tako što prst zamenik saviju u kuku, zakače se tim kukama, među sebe metnu motku koja je granica između dva polja i natezanje počinje. Naravno, pobedio je onaj koji protivnika prevuče u svoje polje, odnosno izgubio je onaj koji je narušio teritorijalni integritet suparnikovog polja. Želim da vam razjasnim i pojedine podvrste ovog sporta. Recimo, imamo kafansku verziju ovog sporta, a razlika od osnovne varijante je u tome što delije sednu jedan naspram drugog za kafanski sto i po istom principu se nadvlače. Gubi onaj koji ustane sa stolice... Taj plaća turu. Dalje, treba naglasiti da postoji i soft varijanta ove grube muške igre, jer se nadvlačenje vrši malim prstom, ali nisu ga izmislile žene, već legenda tvrdi da su tu varijantu osmislili neki momci iz strugare usled nepostojanja osnovnih rekvizita za osnovnu izvedbu ove discipline.
Reketi, palice i motke
Drugu grupu čine sportovi koje karakterišu određena pomagala, slobodno se može reći preteče bejzbol palice, reketa i kriket palice (ili kako god da se zove ono veslo), a to je u duhu našeg naroda: motka!
Klis
Ma, čuo si sigurno za klis! E, to je jedan od sportova iz našeg naroda koji karakteriše baratanje s jednom ili više motki ili motaka (interesantno dekliniraš, prim. lekt.). Dakle, jednu držiš u ruci, onako, skoro k’o bejzbolku, ali ne kad nekome lomiš sive lubanje silu, il’ mu gnjecaš kosti, nego k’o Ameri kad pokušavaju da nekome uvaljaju priču o bejzbolu kao sportu.
E, sad dolazi do razmimoilaženja u tumačenjima igre, od kraja do kraja, a to je već ona priča o sto sela i sto običaja. Sve u svemu, imaš foru, kad moraš parče motke, ne one koju držiš već druge, onako, patrljak od nekih dvajestinu santima (eh da nam je svaki patrljak toliki), da metiš na kamen, klepiš ga motkom koju držiš i on odskoči, a ti ga onda, dok je u letu, dekneš da odleti što više ka kočiću koji su takmičari ranije pobili na ugovorenom mestu. Udaljenost od mesta pada patrljka do kočića se meri onom motkom kojom si opizdio patrljak. Da li me pratiš? E, ko je patrljak dobacio najbliže kočiću, taj je glavni dasa. I tako ponovo. I nema trčanja do prve baze, žvakanja duvana... Ma, Amerima je i Madona pevačica... Naravno, postoje verzije kada patrljak možeš rukom da baciš uvis, pa ga onda drkneš motkom, ili najzabavnija varijanta, kada ti neki entuzijasta drži patrljak, a ti ga odalamljuješ, a zabavno je to što tog entuzijastu možeš dobro skrljati po prstima. Hi, hi, hi... Eto nas i u domenu sportskih povreda. Na otečeno mesto priviješ bokvicu i k’o rukom odneseno. Ovaj sport naročito razvija muskulaturu gornjeg dela, torzo i mišiće ruku, kao i motoriku i preciznost.
Gudže
Iako ima skoro pa vulgarno ime, ovo je jedan veoma prefinjen vid sporta. Prevashodno laiku može delovati poput hibrida golfa i hokeja na travi, ali je evidentno da su se oba ova, danas izuzetno popularna, sporta razvila iz ove drevne čobanske veštine. Ovo je jedan od retkih ekipnih sportova karakterističan za naše podneblje. Kao i kod klisa, karakterišu ga pomagala u vidu motki. Naime, igrači se podele u dve grupe i iskopaju dve rupe na različitim krajevima livade, znači one k’o za klikere samo malo veće.
Uzme se kamen, ali ne neka stenčuga, već fin oblutak koji može i da se kotrlja. Kasnije je ovaj oblutak evoluirao u krpenjaču (mirišljavu loptu od starih čarapa i gaća). Šta je poenta? Da se pomoću tih močuga gura kamen ili krpenjača, igrači se, naravno, mogu dodavati među sobom, ne bi li se konačno ugurala u rupu. Naravno, ovaj sport je iziskivao izuzetnu psihofizičku spremnost jer igralište nije bilo prostorno ograničeno, već su pravila funkcionisala po pravilu "kol’ka livada, tol’ka i zajebancija"... Ma, šta vam ja objašnjavam kad i sami znate. Ko sagna u rupu, taj je glavni dasa, što više puta, to bolje po njega! Još jedna činjenica ide u prilog koeficijentu zabavnosti ovog sporta, a to je da nisu baš bili popularni zaštitnici, kacige, naramenice i kostobrani u to vreme kada je ovaj sport bio aktuelan, pa si mog'o mrskog ti neprijatelja da lemaš k’o vola u kupusu, onog s početka teksta. Sport se verovatno zbog toga i zvao gudže, jer su na mestu bliskog susreta motke i sirovoga mesa sportaša nicali obilni podlivi, čvoruge, kvrge i masnice, koje je naš narod od mila zvao gudže.
I još jedna zanimljivost: žene su mogle biti ravnopravni učesnici ovog sporta, pa si i s njima mog'o legalno da se mlatiš do mile volje.
Snagaška pastirska atletika
Sledeću grupu sportova možemo deklarisati kao tradicionalne atletske discipline.
Skok u dalj, al' iz mesta
Povuče se lepo linija, il' se opet metne motka, pa takmičar stane tik uz nju, samo što je ne nagazi prstima. E onda počučne malo, savije se ka napred i zanjiše rukama koje mu služe kao kakav zamajac i onda ripi. Ko više đipa, veći je dasa. Nekad se merilo stopama, nekad motkama, a sada metrom, to je valjda taj metrički sistem. Ova disciplina je pretrpela minimalne izmene od svog postanja do danas i rado je upražnjavaju svi oni koji drže do tradicije, a najviše kad se matorci nacvrcaju i sete detinjstva. Inače, ovaj sport pozitivno utiče na pamćenje, na primer, uvek ćeš se setiti koliko si prošli put skočio, zatim na varenje, kao i na kilu, tj. bruh.
Kamena s ramena
Mislim da sam dovoljno rekao, ali aj za one što namiču mak na konac: uzmeš kamen (onaj za kupus), položiš ga udobno i sigurno u šaku, koju opet spustiš na rame, skloniš malo facu u stranu, a naročito ako imaš cuflu ko ključ od ludnice i... odapneš kol'ko ti testisi dozvoljavaju. Igra nadmudrivanja, igra živaca, najbliža sudoku od svih autentičnih sportova sa Balkana. Pobednik je onaj koji najviše baci kamen, ali se dobijaju određeni poeni i na stil, lepotu izbačaja, let i prizemljenje kamena... Aha. Razvija kompletnu muskulaturu, a najviše mišiće ruku i filozofski pogled na svet.
Trkačka pastirska atletika
Što se tradicionalnih atletskih disciplina tiče, bilo bi neodgovorno ne pomenuti razne trkačke discipline tipa: bež, Milane, moja ružo, ćale mi se naoruž'o ili adrenalinsku disciplinu: beš'te, noge, posrah vas, ali se bojim da one ipak spadaju u ekstremne sportove.
Hodanje po brvnu
Igra spretnosti i umeća, igra koncentracije i izdržljivosti. Mogu je igrati samo momci jakog želuca, koji nisu navikli na čisto bistru glavu i dobro utrenirani profesionalci. Naravno, reč je o hodanju po brvnu, ali ne običnom hodanju, već... Ma, slušaj. Popiju se po tri rakije u jedinici vremena, pa se hoda po brvnu, ko omakne, taj se sjebo, diskvalifikacija sledi na keca. Pije se još tri, pa sve isponovke. Naravno, igra se na ispadanje, a pobednik je onaj koji posle enormne količine radže, nekom volšebnom veštinom pređe improvizovanu ćuprijicu a da se ne strmekne. Da bi igra bila zanimljivija, može se pod balvanom napraviti blato, pa ko omakne, ne samo da je diskvalifikovan nego i kaljav do zuba, pa kad dođe kući, kad ga žena do'vati, tek ga je onda ugasio.
Skoro pa šah
Sledeća grupa su sportovi iz klase: čemu to služi, a još uz to i ne radi. To su oni sportovi za koje ti nije baš najjasnije kako se igraju, a još manje ko je tu pobedio, k'o, recimo, lastiša.
Piljaka
Najtemeljniji deo su same pripreme. Ima se oteliš dok ne nađeš pogodne rekvizite otelotvorene u kamenčićima prilično uniformnih veličine i oblika. Kad si to oposlio, s partnerom krećeš u ljutu bitku. Frljneš jedan u vazduh, mis'im kamen, i dok se on penje, pravi luk, a potom pada, ti s podloge uzimaš drugi, a zatim hvataš i ovaj koji pada. Opet ga frljneš uvis, pa onda sa tla uzmeš i treći, pa opet... Ima tu i neka fora kad od ruke napraviš nešto poput gola, pa onda kroz to bacaš sve kamenje, pa tamo, pa vamo... Boga pitaj. Jes komplikovan bio čobanski život. Nama je bar lako i sve jasno. Igraš Delta force, izrokaš dušmane i ti si pobedio, ovako... Valjda je dobar za motoriku... domalog prsta.
Kupe
Napravi se kupa od oraha, četiri u osnovi i jedan na vrgu, udaljiš se na propisanu (čitaj dogovorenu) udaljenost, a onda uzmeš još jedan orah pa njime pokušavaš da razvališ kupu. Ko uspe u tome, osvaja sve pogođene orase. Iako izgleda jednostavno, ova igra je u stvari izuzetno kompleksna. Recimo da je ona izrodila mnoge danas popularne sportove poput kuglanja, ima tu elemenata boćanja, streljaštva, ali i kockarska nota se ne sme prenebregnuti. Ko izgubi orahe, koje neki još zovu i orasi, žarko želi da ih povrati, a onda ide po komšiluku i zajmi orase, krade od veverica, time narušava ekološku ravnotežu, što indirektno pospešuje globalno otopljavanje... Grin pis je najveći protivnik ovakve zloupotrebe oraja.
Urban zone
Razvojem urbanih i kvaziurbanih sredina u našim predelima dolazi do uspona određenih vidova sporta koji dotad nisu bili karakteristični za naše podneblje.
Krajcarice
Ime ovog sporta je izvedeno iz imena za siću austrougarske valute - krajcara. Pravila su jasna. S propisane udaljenosti, baca se sića, ne mora austrougarska, a poenta je da udari u zid naspram kog stoje takmičari, ali da se ne odbije mnogo. Pobednik je onaj čija je kinta ostala najstabilnija valuta, odnosno nije se mnogo odbila od zida... Valjda. Pojma nemam što se ovaj vid razgibavanja nije primio u Vegasu. Dobro, ovde se nazire neki smisao. Pobednik odnese svu kintu.
Tapke
Neophodne su ti sličice, one za album, kao recimo fudbaleri, štrumpfovi, pokemoni, Vividove zvezde... Onda nađeš drugara koji je dovoljno veliki vo da igra tapke s tobom. Precizirate pravila, po koliko sličica ulažete i to, a onda dlanom uz poseban položaj šake, što zavisi od stila igrača, plješteš li plješteš, pa koju prevrneš, mislim sličicu, tvoja je. Ima elemenata kocke, al' ne utiče na klimatske promene. Ne razvija nijednu grupu mišića, pozitivno utiče na otok i crvenilo dlanova. Ovako možeš da izgubiš dobrog drugara... al dobio si slidže. Savet: diskretno lizni dlan, da se slajba zalepi za dlan ili ga provuci kroz mokro čelo. Tako se slajbe lakše lepe.
ČASOPIS MAXIM U NOVEMBARSKOM BROJU DONOSI:
U potrazi za kumom:
Priča o najbrutalnijoj mafijašici u istoriji, Grizledi Blanko
Čobanov umor:
Upoznajemo vas sa zaboravljenim sportovima kojima su se bavili naši preci
Halloween special:
nepoznato o poznatim horor filmovima
Sezonski žigolo:
Kako se izdržavaju momci u Gambiji?
