Izvor: Telegraf.rs, 13.Sep.2014, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEPRIJATELJI DIJETE: Od ove hrane bićete još gladniji!
Ako ste jako gladni i želite nešto brzo da pojedete, pripazite koju ćete hranu odabrati, jer pojedine namirnice mogu da vas učine samo još gladnijim. Ovo može je posebno nezgodno ako pazite na liniju i želite da imate vitku figuru
Glad je rezultat složene interakcije koja se odvija između želuca, creva, mozga, pankreasa i krvotoka. Kada je nivo šećera u krvi stabilan, tada ne dolazi do napada gladi.
Pogledajte zašto bi bilo dobro da izbegavate ovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << osam jela, posebno ako ste na dijeti.
PICA
Foto: AP/Tanjug
Teško je pojesti samo jedan komad pice. Ako je reč o kupovnoj, smrznutoj pici, ona je kombinacija belog brašna, hidrogenzovanih biljnih ulja, prerađenih sireva i konzervansa. Takva kombinacija naglo povećava nivo šećera u krvi, nakon čega pak dolazi do brzog pada šećera, a rezultat je ponovna želja za hranom.
Pice se ne treba odreći, ali ako brinete za svoje zdravlje i izgled, onda je napravite sami. Testo zamesite od integralnog pšeničnog brašna, a odozgo stavite posno meso, puno povrća i samo je pospite sirom. Tako ćete dobiti uravnotežen obrok koji sadrži poželjne ugljene hidrate, proteine i masti.
BELA TESTENINA
Foto: freerangestock.com
S belom testeninom je isto kao i s belim hlebom, naime i beli hleb i testenina teraju vas da pojedete mnogo više nego što je potrebno. Pastu bi trebalo servirati samo onoliko koliko stane u pola šoljice, a u restoranima jedno serviranje podrazumeva i do četiri šoljice kuvane testenine.
Kad se telo preoptereti jednostavnim ugljenim hidratima pankreas podstiče preterano lučenje insulina pa se nivo šećera u krvi naglo diže i zatim spušta te se vrlo brzo javlja glad. Sve se dodatno pogoršava s umakom koji ako je kupovni onda osim masnoća sadrži i veće količine šećera. Alternativa je integralna testenina i domaći sos.
ALKOHOL
Foto-ilustracija: Foter/Lynn Kelley Author
Osim što smanjuje želju za jedenjem zdrave hrane, povećava i osećaj gladi. Prema istraživanju objavljenom u časopisu ‘Alcohol & Alcoholism’ već tri čaše pića mogu poremetiti funkcionisanje nivoa leptina, hormona odgovornog za osećaj sitosti. Leptin reguliše energetski unos i potrošnju pa se često naziva i hormonom sitosti.Nivo leptina u krvi direktno zavisi od količine masnog tkiva. Naše telo stvara leptin kao odgovor na povećanje naslaga masti. On tada deluje na hipotalamus i daje ‘instrukcije’ telu da poveća potrošnju energije i smanji unos hrane. Time pomaže u očuvanju zdrave telesne mase.
Kod gojaznih osoba taj efekat leptina izostaje, odnosno razvija se rezistencija na leptin. Alkohol može iscrpeti zalihe ugljenih hidrata iz tela i dovesti do želje za unosom nove količine ugljenih hidrata. Ako na poslu nakon što ste prošlu noć pili alkohol žudite za slanim grickalicama, uzrok može biti dehidracija i gubitak elektrolita.
SLANE GRICKALICE
Čips, perece i druge slane mešavine naglo povećavaju i zatim smanjuju nivo insulina u krvi, što brzo dovodi do novog osećaja gladi. Postoji razlog zbog kojeg žudite za slatkišima nakon što ste pojeli kesicu čipsa. Budući da su nepce i mozak dobro povezani, nepce “javlja” mozgu da ima potrebu za slatkom hranom.
Postoji i fenomen koji se zove “osetilno specifična sitost”. Nakon jedenja čipsa želudac šalje poruku mozgu da je njegova potreba za slanom hranom zadovoljena i da traži slatku hranu, a to je kao da imate dva odvojena stomaka koja treba napuniti.
VOĆNI SOKOVI
Foto: flickr/adactio
Iako ceđeni voćni sokovi imaju status zdravih pića, oni sadrže sav šećer iz voća, ali ne i vlakna koja se uglavnom nalaze u pulpi i koži voća. Čaša sveže ceđenog soka može brzo podići nivo šećera u krvi i potom ga spustiti, uzrokujući osećaj gladi.
Zato je bolje da napravite voćni šejk jer će se tako zadržati vlakna iz kore i pulpe voća ili dodajte kašiku proteinskog praha kako bi se uravnotežio šećer u krvi i tako ćete imati duži osećaj sitosti.
VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI
Foto: glimpse.org
Bez obzira da li su u vašem dijetalnom soku ili u kafi, veštački zaslađivači poput aspartama, sukraloze, saharina i ostalih, deluju na mozak kao da je dobio porciju slatkiša što dovodi do naglog povećanja energije, a vrlo brzo potom do naglog pada.
Taj ciklus naglog dizanja i padanja šećera u krvi podstiče veću želju za slatkišima. Tokom vremena, taj proces može negativno uticati na centre za kontrolu gladi u mozgu.
BRZA HRANA
Foto-ilustracija: Profimedia
Gotovo svi sastojci u obrocima brze hrane, podstiču organizam da traži što veće porcije. Brza hrana je puna zasićenih masnih kiselina, šećera, belog brašna, kukuruznog sirupa.
Osim toga sadrži i velike količine soli što može izazvati dehidraciju, a nije neobično da mnogi ljudi osećaj žeđi zamene osećajem gladi, i brzo se vrate po još jedan hamburger.
ŽITARICE
Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/-Marcus-
Belo brašno s velikim količinama šećera kojima obiluju žitarice za decu predstavljaju udar na organizam. Tokom noći i jutra telo proizvodi veće količine kortizola, s ciljem da tokom predstojećeg dana štiti telo od stresa. Kortizol je hormon koji proizvodi nadbubrežna žlezda.Odlikuju ga brojne vitalne funkcije, uključujući regulisanje krvnog pritiska, regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i umanjenje intenziteta upala, a olakšava i borbu sa stresnim okolnostima.
Kad se u telu nalazi veća količina kortizola telo sporije metaboliše uneseni šećer. Taj proces dovodi do toga da se u krvi nalazi visok nivo šećera, ali on ne dolazi u potrebna tkiva što brzo dovodi do umora i osećaja gladi. To ne znači da žitarice nisu dobar odabir za doručak, ali trebalo bi da budu od celog zrna, sadrže bar pet grama vlakana, i manje od pet grama šećera u jednoj porciji.
(Telegraf.rs / ZdravaKrava)
