Izvor: B92, 08.Jan.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male vinarije iz Centralne i Zapadne Srbije
Skloni pridavanju značaja i veličanju tradicije i kulturnog nasleđa, u Srbiji često ističemo „vekovna iskustva" u vinogradarstvu i proizvodnji vina. Nekada u želji da istaknemo veliki potencijal ove regije, gde se „od vajkada proizvodilo vino", ali i nesvesno, u begu od zabrinjavajuće realnosti, vratimo se u vreme kada su bregove prekrivali vinogradi, kada su berbe bile mobe, spevale pesme o vinu, a prokupac brao tek po prvom snegu... Mnogo toga je bilo, a što je gotovo preko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << noći zaboravljeno, pa se u silnoj želji da se pronađe izgubljeno često i preteruje. A istorija kaže sledeće...
Piše: Miša Cilić, enolog
Foto: Vladimir Miloradović
Tekst ustupio magazin "Wine Style"
Brojne su činjenice koje pokazuju da je vino pijeno na tlu Srbije i pre nove ere, i da je dovoženo u amforama, a početak vinogradarstva vezuje se za rimskog cara Marka Aurelija Proba, koji je prve čokote vinove loze posadio na padinama Fruške Gore.
Od osnivanja prve srpske države, velika pažnja posevećivana je vinogradarstvu i vinarstvu, posebno u vreme Nemanjića. Prvi zakon koji bliže određuje način spravljanja vina i njegovog konzumiranja doneo je car Dušan, koji je mnogo doprineo razvoju vinogradarstva i vinarstva. Interesantno je istaći da je u Dušanovo vreme napravljen vinovod dug 25 kilometara, kojim je iz podruma u Velikoj Hoči vino transportovano do dvora u Prizrenu. Bez pumpi, isključivo gravitacijom!
U vreme vladavine Turaka, vinarstvo je održavano u malom broju manastira, ali su vinogradi mahom uništeni. Nakon oslobođenja od Turaka, započinje intenzivan razvoj vinogradarstva, u mnogome iniciran od strane Austrougarske, a Srbija se prvi put javlja kao ozbiljan proizvođač vina u vreme filoksere, kada su vina izvožena i u Francusku.
Veliki pomak u vinogradarstvu i vinarstvu centralne Srbije učinili su Petar Prvi Karađorđević i Aleksandar Prvi. Iz podruma na Oplencu, vrhunska vina obišla su svet, a Venčačka vinogradarska zadruga, iz susednog sela, smatrana je za jednu od najvećih vinarija na Balkanu. Taj period, sve do kraja tridesetih godina XX veka, može se smatrati najuspešnijim u proizvodnji vina u Srbiji.
Tradiciju smo dakle imali, a danas smo svedoci novog talasa u proizvodnji manjih serija kvalitetnijih vina koja će, nadamo se, nastaviti prekinutu nit.
U ovom, drugom nastavku Speciala posvećenog malim podrumima vina u Srbiji, predstavljamo male vinarije iz Centralne i Zapadne Srbije.
Šumadijsko - velikomoravski rejon
Obuhvata delove centralne Srbije, južno od Save i Dunava, u slivovima reka Kolubare, Velike Morave i Mlave. Najveći deo vinograda prostire se na brdovitim terenima, na jugoistočnim, južnim i jugozapadnim ekspozicijama. Geoklimatski uslovi su veoma povoljni za razvoj više različitih sorti vinove loze namenjenih proizvodnji vrhunskih vina. Sortiment je šarolik, a nekad uzgajane autohtone sorte smederevku i prokupac sve češće zamenjuju sovinjon beli, šardone, pino noar, frankovka, merlo i kaberne sovinjon.
Po nekadašnjoj klasifikaciji, ovaj rejon imao je četiri podrejona: Mlavski, Jagodinski, Beogradski i Oplenački. Mlavski podrejon gotovo da je nestao, u Beogradskom se obnavljaju Krnjevačko i delom Smederevsko vinogorje. U Jagodinskom podrejonu, zapuštena su jovačko i paraćinsko vinogorje, jagodinsko se delom oživljava, dok je levačko vinogorje u ubrzanom razvoju; Oplenački podrejon ponovo je zaživeo, ali na žalost samo delimično, te su mnogi tereni u ovim krajevima, koji su inače idealni za uzgoj loze, i dalje pod ratarskim kulturama.
Šumadijsko-velikomoravski rejon karakteriše bogata istorija. Despot Stefan Lazarević i Đurađ Branković širili su još u 15. veku vinograde u krajevima oko Smedereva. U to vreme, u vinogradima su postojali i mali podrumi u kojima se moglo spavati i popiti malo vina. Na vinogradarstvo ovog kraja uticao je i Miloš Obrenović, koji je na lokaciji Zlatni breg podigao tridesetak hektara vinograda, gde se i danas uzgajaju smederevka, sovinjon i kaberne.
Takođe, za vreme vladavine Miloša Obrenovića pominje se i bogat rod grožđa u Topoli, ali je za oplenački kraj najbitnija 1903. godina kada je u selu Banja kod Aranđelovca osnovana Venčačka vinogradarska zadruga, a potom i vinski podrum kraljevske porodice Karađorđević u Topoli.
Pocerski rejon
Obuhvata delove južno od reke Save i istočno od reke Drine. Rejon nema podrejona već je podeljen na samo dva vinogorja: tamnavsko i podgorsko. Podjednako su zastupljene sorte za bela i obojena vina, ali uglavnom na manjim privatnim posedima, bez organizovane proizvodnje. O ovoj regiji dugo se polemisalo, zapravo o mogućnostima da se u njoj uzgaja grožđe za vina višeg kvaliteta jer je kraj dugo smatran uglavnom šljivarskim. Međutim, uspesi vina iz podruma Jelića skreću pažnju i na ovu regiju.
Podrum Aleksandrović
godina osnivanja: 1991.
adresa: Vinča, Topola-Oplenac
veb adresa: www.podrumaleksandrovic.rs
e-mail: office@podrumaleksandrovic.rs
posete vinariji: svakog dana od 10-18 h
vlasnik: Božidar Aleksandrović
enolog: Vladan Nikolić
površina pod vinogradima: 34 ha, 40% otkup grožđa
sorte: sovinjon beli, šardone, rizling, pino beli, kaberne sovinjon, merlo
godišnja proizvodnja (u bocama): 200.000
komercijalni proizvodi: Trijumf, Trijumf barrique, Harizma, Oplenac, Varijanta, Euforija
Kada se pre par godina brend „Trijumf" vratio u srpska vina, kreiran od strane Vladana Nikolića i Bože Aleksandrovića, izazvao je različite komentare publike, a najviše čuđenja. Iz ovog ugla, tadašnje čuđenje opisao bih kao čuđenje smelosti i hrabrosti da se u Srbiji proizvede vino vrhunskog kvaliteta i da se prezentacijom i cenom izdvoji iz mase. Od tada se srpsko vinarstvo ubrzano razvija, paralelno sa razvojem navika i preferencija potrošača, što je sasvim uobičajeno i očekivano, ali ne treba zaboraviti da zasluge pripadaju timu Podruma Aleksandrović. Podrum Aleksandrović nalazi se nadomak Topole, podno Oplenca, te ne čudi je prvo vino ove kuće sovinjon beli. U moderno koncipiranoj, dobro opremljenoj vinariji, različita vina sazrevaju u različitim sudovima te je dostupno mnoštvo stilova.
Sortna prepoznatljivost i postojanost kvaliteta vina, uzrokovali su da među ljubiteljima „Trijumf" postane sinonim za sovinjon, „Harizma" za dobar šardone, a „Varijanta" najdopadljiviji roze. Priča se nastavlja, sa novim vinogradima i novim vinima... Ideja ostaje ista...
Podrum Janko
godina osnivanja: 2006.
adresa: Šalinačka bb, Smederevo
veb adresa: www.vinjanko.com
e-mail: janko026@ptt.rs
posete vinariji: svakog dana
vlasnik: Dragan Vasić
enolog: Jovan Popov, vinar: Dragan Vasić
površina pod vinogradima: 7 ha, 50% otkup grožđa
sorte: rizling, šardone, traminac, merlo, kaberne sovinjon, kaberne fran
godišnja proizvodnja (u bocama): 30.000
komercijalni proizvodi: Smederevka, Zapis, Misija, Adut, Zapis Red, Zavet barik
Sve je češći slučaj da mala proizvodnja vina, koja najčešće krene kao hobi, polako preraste u ljubav, a zatim i u poslovni izazov. Potom slede i prvi zasadi vinove loze sa izabranim sortama, moderno vinogradarenje, a pre svega spoznaja da su nebrojene mogućnosti za kreiranje nečeg novog i autentičnog.
Iz ljubavi prema vinu, Dragan Vasić je veoma brzo prešao iz hobija u ozbiljniju proizvodnju, a sa novoposađenim vinogradima začeo i obnovu smederevskog vinogorja. Za kratko vreme, podrum Janko je proizveo par dopadljivih belih vina, a posebno raduje činjenica da je pažnja poklonjena i autohtonoj srpskoj sorti, smederevki.
Podrum Radovanović
godina osnivanja: 1991.
adresa: Dositejeva 10, Krnjevo
veb adresa: www.podrumradovanovic.com
e-mail: podrumradovanovic@neobee.net
posete vinariji: uz zakazivanje radnim danima
vlasnik: Miodrag Radovanović
enolog: Miodrag Radovanović
površina pod vinogradima: 12 ha, 40% otkup grožđa
sorte: šardone, kaberne sovinjon, kaberne fran, rajnski rizling
godišnja proizvodnja (u bocama): 150.000
komercijalni proizvodi: Chardonnay, Chardonnay selekcija, Cabernet sauvignon, Cabernet sauvignon barrique, Muskat, Rajnski rizling, Rose
U dilemi da li je život posao, ili posao život, Mija Radovanović na vreme se opredelio da mu vino bude i život i posao. Stekavši neophodno iskustvo kao organizator proizvodnje vina krnjevačkog "NAVIP"-a, početkom devedesetih započinje sopstvenu proizvodnju.
Iz vinograda sa najboljih ekspozicija, priča o „Podrumu Radovanović" počinje rizlingom, a nastavlja šardoneom i kaberne sovinjonom. Polako, ali sistematski, s ljubavlju i odricanjem, godinama je stvaran brend novih srpskih vina, dok se Radovanović kao svaki vizionar susretao sa donkihotovskim problemima. Danas je „Podrum Radovanović" savremena vinarija proizvodnog kapaciteta od 200.000 litara na godišnjem nivou i ni po čemu se ne razlikuje od sličnih u Italiji ili Francuskoj – redovi inoksanih tankova, kolonade drvene buradi od francuskog, američkog i srpskog hrasta, najmodernija tehnologija... Jedinstvenost i prepoznatljivost dolaze sa osunčanih šumadijskih bregova, iz desetak hektara vinograda u kojem sazrevaju šardone, kaberne sovinjon i kabrene fran.
Vinogradi i vinarija Miletić
godina osnivanja: 2006.
adresa: Oparić, Levač
veb adresa: www.podrummiletic.com
e-mail: info@podrummiletic.com
posete vinariji: nema
vlasnik: Marija Miletić
enolog: Marija Miletić
površina pod vinogradima: 7,5 ha
sorte: rajnski rizling, šardone, sovinjon beli, merlo, kaberne sovinjon, frankovka, crni burgundac
godišnja proizvodnja (u bocama): 12.000
komercijalni proizvodi: Rajnski rizling, Merlot
Ako na trenutak zaboravite na utisak stečen o putu kojim ste stigli, ili još bolje, kada bi Vas neko samo „spustio" u levačke vinograde, malo ko bi ostao ravnodušan. Smešteno u Centralnoj Srbiji, između Gledićkih planina i Juhora, levačko se može porediti sa najprestižnijim svetskim vinogorjima. Vinogradi i voćnjaci nastavljaju se sa brega na breg, okrenuti istoku, jugu ili zapadu, na peskovitim, šljunkovitim, kamenitim ili glinovitim terenima. Jednom rečju, mesto za vinograde, i sa subjektivnog stanovišta (stav autora) najzdravije vinogorje u Srbiji, ogromnog potencijala.
Podrum Miletić ima odličnu sirovinsku bazu, spoj mladosti i dugogodišnjeg vinogradarskog iskustva, ali i zadatak da regiju predstavi u najboljem svetlu i pokaže da Levač pored odličnog grožđa, proizvodi i dobra vina.
Poljoprivredno gazdinstvo Milijan Jelić
godina osnivanja: 2002.
adresa: Bujačić, Valjevo
veb adresa: www.tamuzvino.com
e-mail: jelic@tamuzvino.com
posete vinariji: svakog dana od 8-16 h, osim nedelje
vlasnik: Milijan Jelić
vinar: Milijan Jelić
površina pod vinogradima: 10,5 ha i 10 ha kooperativnih
sorte: morava, šardone, sovinjon, pino sivi, pino crni, merlo
godišnja proizvodnja (u bocama): 90.000
komercijalni proizvodi: Morava, Belle epoque, Chardonnay, Luis Gedoin, Ljutica Bogdan, Frankovka, Millennium, Rose cabernet, Mamooth
Kao polazne ideje Jelićevog gazdinstva u proizvodnji vina, mogu se prepoznati autentičnost, specifičnost, kvalitet i različitost od svega dostupnog. Sam početak Jelića, podizanje zasada u Pocerini, novostvorenom srpskom sortom grožđa „Morava" sa kojom do tada nije bilo relevantnih iskustva (osim ogleda i očekivanja), može se smatrati smelim, zapravo hazarderskim.
Međutim, prvi rezultati najavili su da na ovaj kraj treba obratiti pažnju, a komentari i nagrade sa ocenjivanja širom sveta, definitivno su potvrdili opravdanost Jelićevih očekivanja. Pored mnoštva dostupnih etiketa u dve linije, „Tamuz" i „Milijan Jelić", za ljubitelje vina posebno interesantne mogu biti i posete vinariji. Tehnološki besprekoran, podrum je i veoma atraktivan za posetioce i konceptom podseća na moderne vinarije iz novog vinskog sveta.
Vinarija Živković
godina osnivanja: 2005. (zvanično, ali postoje pisani zapisi da je vinarija postojala još 1829. godine)
adresa: Kličevac
veb adresa: nema
e-mail: mikizivko@sbb.co.yu
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Miroslav Živković
enolog: Jovica Popov
površina pod vinogradima: 1 ha (4,3 ha na zasadu), 30% otkup grožđa
sorte: šardone, merlo, kaberne sovinjon
godišnja proizvodnja (u bocama): 7.000
komercijalni proizvodi: Rajnski rizling, Merlot, Cabernet sauvignon, Chardonnay, Pelenovo vino
Iako je „Vinarija Živković" zapravo mala vinarija limitirane proizvodnje, interesantno je probati vina iz braničevskog okruga. Iako se braničevsko graniči sa mnogo poznatijim smederevskim vinogorjem, pripada drugom, Mlavskom podrejonu, a sama klasifikacija ukazuje na razlike u geoklimatskim karakteristikama. Nekada je ovaj kraj bio prekriven zasadima rajnskog rizlinga i smederevke, a danas se u retkim vinogradima mogu naći najrazličitije sorte.
Stemina
godina osnivanja: 2005.
adresa: Pana Đukića 2, Trstenik
veb adresa: nema
e-mail: stemina@sbb.co.yu
posete vinariji: uz zakazivanje
vlasnik: Ljubivoje Pantić
enolog: Vladan Nikolić
površina pod vinogradima: 2 ha, 50% otkup grožđa
sorte: kaberne sovinjon, merlo, pino crni
godišnja proizvodnja (u bocama): 40.000
komercijalni proizvodi: Panta rei, Minna, Stephanos
Ljubiteljima vina, vinarija Stemina predstavila se veoma dobrim rozeom od pinoa crnog, koji je iz berbe u berbu veoma tipičan i prepoznatljiv, a primećuje se i dalji napredak u kvalitetu. Kaberne sovinjon pod imenom „Stephanos" u mnogome podseća na jake, ekstraktivne kabernee iz Južne Afrike, veoma je moderno vino, ali i zahtevno za uparivanje sa hranom – najbolje će se složiti sa jelima baziranim na crvenom mesu.
Startna vina ove mlade vinarije ukazuju na dobru tehnološku postavku i preciznost u radu, a posebno raduje da se u trsteničkom vinogorju evidentno postižu odlični rezultati u uzgoju crnih sorti grožđa vinove loze.
