Izvor: B92, 15.Avg.2013, 14:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriminolozi: Četiri tipa "porodičnih ubica"

Britanski kriminolozi otkrili su da se muškarci koji ubijaju članove svoje porodice mogu svrstati u četiri kategorije. Oni su do ovog otkrića došli nakon proučavanja novinskih članaka u vezi sa porodičnim ubistvima od 1980. do 2012. godine.

Raspad porodice predstavlja najčešći „okidač“ za nasilje a odmah iza se nalaze finansijski problemi i ubistva iz časti.

U članku objavljenom u Hauard žurnalu kriminalne pravde, kriminolozi navode četiri tipa muškaraca >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji se odlučuju na porodična ubistva – pravedan, socijalno nestabilan, razočaran i paranoičan.

Svaka kategorija ima pomalo različite motivacije i u brojnim slučajevima postoji skrivena istorija porodičnog nasilja. U četiri od pet slučajeva ubice su oduzimale sebi život ili su to pokušale da učine.

Istraživanje je otkrilo da je avgust najčešći mesec kada se porodična ubistva dešavaju, kada očevi zbog raspusta provode znatno više vremena sa svojom decom.

Četiri tipa:

- Pravedan: Ubica pokušava da locira krivicu za svoje zločine u majci koju drži odgovornom za raspad porodice. Za ove muškarce, status hranitelja porodice je ključan za njihovu ideju idealne porodice.

- Socijalno nestabilan: Porodica je čvrsto povezana sa ekonomijom u umu ubice. Otac vidi porodicu kao rezultat njegovog ekonomskog uspeha što mu dozvoljava da ispoljava svoj uspeh. Međutim, ukoliko on doživi ekonomski neuspeh, za njega porodica više ne služi svojoj svrsi.

- Razočaran: Ubica veruje da ga je porodica izneverila ili je pokušala da podrije ili uništi njegovu viziju idealnog porodičnog života. Na primer, može biti razočaran činjenicom da deca ne prate tradicionalne religiozne ili kulturne obrasce koje on prati i poštuje.

- Paranoičan: U pitanju su osobe koje percipiraju opasnost van kruga same porodice. U pitanju su najčešće socijalne službe ili pravni sistem. U ovom slučaju ubistvo je motivisano željom da se zaštite članovi porodice.

Ovakvi slučajevi postali su učestaliji nakon 2000. godine kada se desila skoro polovina ubistava, dok je u 80-im godinama prošlog veka otkriveno svega šest slučajeva.

Jedan od autora studije, Dejvid Vilson sa Univerziteta Brimingen Siti, smatra da bi razlog za ovu eskalaciju nasilja mogao da leži u činjenici da „muškarci osećaju da moraju da ispoljavaju moć i kontrolu nad svojom porodicom“.

Muškarci su ti koji „vrlo često previše ulažu u stereotipan koncept muža unutar institucije koju nazivamo porodicom. Njihov pogled je veoma rigidan i ne oslikava dinamičnu ulogu žene u ekonomiji i porodici današnjice“.

Ono što je Vilsona iznenadilo jesu načini na koje su se očevi odlučivali da ubiju svoju decu.

„Skakali su sa mostova sa decom u naručju, kolima su uletali u kanale sa decom koja su bila na zadnjem sedištu... U pitanju su jako kontrolisani načini za okončavanje nečijeg života. U pitanju su bili muškarci nepoznati kriminalnom sistemu. I pred nama je znatno drugačiji profil ubice od onog na koji smo navikli u kriminologiji“, tvrdi Vilson.

Nova studija se razlikuje od prethodnih objašnjenja porodičnih ubica. Ranije studije su ukazivale na osvetu ili altruizam kao uzroke kao i da određeni incidenti unutar porodice mogu dovesti do sloma muškarca. Međutim, profesor Vilson tvrdi da ova objašnjena nisu mogla da se primene na veliki broj slučajeva koje su istraživali.

On tvrdi da je veoma važno da se ozbiljno pristupi problemu nasilja u porodici i da je potrebno ohrabriti druge ljude da budu svesni života koji se vodi u njihovom okruženju.

Istraživači su, međutim, priznali da postoje određene mane korišćenja novinskih članaka. Oni su ovom metodom otkrili 71 slučaj porodičnih ubistava a u svega 12 su žene bile počinioci.

Nastavak na B92...