Izvor: B92, 02.Maj.2013, 18:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj sveta je blizu " ovog puta stvarno

Jedan fizičar apeluje da se što pre nađe tehnologija koja će ljudima omogućiti da se spasu bekstvom u svemir, jer će se čovečanstvo uskoro “suočiti sa istrebljenjem”.

Mediji gotovo svakodnevno objavljuju apokaliptične vesti – od opasnih virusa koji haraju pojedinim delovima planete, do razornih nepogoda. Poslednja u nizu je da se čovečanstvo nalazi u poslednjem veku svog postojanja.

Međutim, ovog puta nije reč o medijskoj “zamci”, tvrdi tim filozofa, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naučnika i matematičara sa Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford, koji pronalaze sve više dokaza za takav zaključak.

“Velika je trka između tehnološke moći čovečanstva i naše mudrosti da ih koristimo u dobre svrhe”, kaže direktor instituta Nik Bostrom. “Zabrinut sam da je ono prvo daleko više odmaklo”.

U izveštaju pod nazivom “Egzistencijalni rizik kao globalni prioritet” Bostrom i njegov tim objavili su istraživanje savremenog rizika od preranog istrebljenja čovečanstva.

“Nekoliko ključnih koncepata omogućava da sagledavate širu sliku i to na različit način nego ranije i da ozbiljnije analizirate neka od važnih pitanja za naš opstanak”, kaže Bostrom.

Ovo je možda poslednji vek čovečanstva, jer su tehnologije danas više sofisticirane, nego što je sam čovek, tvrdi on.

Legendarni fizičar i kosmolog Stiven Hoking, koji već godinama govori o osetljivosti čovečanstva, još je u misiji da nas razbudi.

“Nećemo preživeti još 1.000 godina, ako ne pobegnemo s naše krhke planete”, rekao je on nedavno.

Hoking koji je u odboru novog Centra za studije egzistencijalnog rizika na Kembridžu, oduvek je govorio da će nas spasiti naša radoznalost.

“Ako razumete kako univerzum funkcioniše, vi ga na neki način možete kontrolisati”, rekao je on.

Sintetička biologija, nanotehnologija i inteligentne mašine doprineli su kvalitetu naših života, ali ugrozili naš opstanak.

Prema mišljenju naučnika, suočavamo se sa skorim nuklearnim uništenjem i ekološkim Armagedonom.

“Bez nove moćne tehnologije, možemo pažljvo da razmislimo o znanjima koje posedujemo”, kaže dr Šon O’Hajgartag i dodaje da jemnogo važnije znati šta to ne znamo.

Da li nas znanje može spasiti? Možda. A možda i ne.

“Veoma je teško biti siguran o ishodima ovako složenih rizika”, kaže O’Hajgargat. “Neke faktore je teže predvideti, a uvek postoji i mogućnost da smo nešto izostavili ili pogrešili”.

Ova nesigurnost je upravo glavni motiv istraživanja.

“Ovo je naročito važno kada gledamo egzistencijalne rizike od kojih mnogi mogu imati veliki efekat, uprkos tome što je verovatnoća za takve događaje mala”, kaže O’Hajfargat.

Takvi događaji mogli bi da odluče da li ćemo, ili ne, postojati i u narednom veku.

Nastavak na B92...