Izvor: B92, 03.Dec.2015, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko ne prepoznaje lažne "velike istine", veruje u teorije zavere
Nova naučna studija pokazala je da su osobe koje lako poveruju u tobože velike istine, zapravo su manje inteligentne, manje samokritične i sklonije teorijama zavere.
Doktorant Gordon Penikuk i tim istraživača Univerziteta Vaterlu u Ontariju testirao je stotine ispitanika u istraživanju koje je objavljeno pod nazivom: „O prihvatanju i detekciji pseudo-dubokih sra*a“ i u kom se reč „sra*e“ pojavljuje tačno 200 puta, što je verovatno neka vrsta rekorda.
Definisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „sra*a“ u ovom smislu nije lak zadatak, ali su Penikuk i njegov tim dali sve od sebe za dobrobit nauke.
Na primer, napisali su sledeći „pseudo-duboki“ iskaz: „Skriveno značenje transformiše neuporedivi apstrakt lepote“.
U radu stoji: “Iako ova izjava deluje kao da ima neko potencijalno dublje značenje, ona je samo skup zvučnih reči nasumično sastavljenih u rečenici koja zadržava sintaksnu strukturu. ‘Sra*e’ za razliku od obične besmislice, je nešto što upućuje na neku istinu, ali je zapravo ne sadrži”.
Penikuk je uz pomoć sajta za nasumično generisanje takvih pseudo-dubokih rečinica pravio aforizme poput: “Život uvek ima dovoljno otrežnjujućih kvantnih skokova mitske rejuvenacije”, ili “Mi smo na raskršću transformacije i žudnje” – i to samo jednim klikom.
Gotovo 300 ispitanika imalo je zadatak da oceni dubinu tih rečenica ocenama od jedan do pet. Ispostavilo se da je čak 27 odsto ispitanika pomenute rečenice smatralo vrlo dubokim i smislenim.
U drugom tekstu tim je suočio učesnike sa primerima “sra*a” iz stvarnog života, tražeći im ta čitaju tvitove pojedinih spiritualista i zagovornika alternativne medicine.
Rezultati su bili vrlo slični i ukazivali su da većina ljudi ne može da prepozna lažnu smislenost i produhovljenost.
U izveštaju stoji da su osobe koje su bile podložnije “sra*u” i koje su ga ocenjivale višim ocenama zapravo “manje samokritične, slabijih kognitivnih sposobnosti i mnogo sklonije ontološkoj konfuziji i teorijama zavera”.
