Izvor: B92, 10.Avg.2013, 10:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je predak ljudi " sisar ili gmizavac?

Dva fosila bliskih srodnika nalik na veverici iz vremena Jure izazvala su ovih dana velike dileme paleonotologa koji nikako ne mogu da odluče gde bi ih tačno svrstali na evolutivnom stablu sisara.

Megaconus koji je živeo na šumskom tlu stariji je od T. Rexa, a ima dosta svojstava gmizavaca pa se čini da je pripadnik vrste koja je prethodila sisarma. Međutim, Arboroharamiya, njegov savremenik i bliski rođak koji je živeo na drveću, izgleda kao pravi sisar.

Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvesštaju predstavljenom u novom broju časopisa Nature, oba su stvorenja pripadnici haramijida, grupe životinja koja se pojavila pre nekih 212 miliona godina, a prvi put je otkrivena krajem 1840-ih. Do danas su bili opisani samo deo vilice i zubi sa svojstvima karakterističnim za glodare. Mađutim, u novoj studiji predstavljene su i njihove kralježnice i kosti udova, stopala i repova.

'Fascinantno je da su istovremeno otkrivena dva prilično potpuna kostura tako neverojatno opskurne grupe', rekao je jedan od autora studije Ričard Kifel, paleontolog iz Prirodnjačkog muzeja Oklahome u Normanu dodavši da će novi fosili iz temelja promeniti razumevanje evolucije sisara.

Stanovnik tla

Megaconus je pronađen u stenama pokrajine Unutrašnje Mongolije u Kini starim oko 165 miliona godina. Živeo je na šumskom tlu i težio oko 250 grama. Thomas Martin, paleontolog na Univerziteu u Bonu i njegove kolege smestili su fosil na porodičnom stablu na temelju poređenja sa životinjama iz više od 100 drugih grupa. Rezultati su pokazali da su preci savremenih sisara živeli pre nekih 180 miliona godina i da su se haramijidi, uključujući Megaconusa, odvojili na posebnoj grani 40 miliouna godina pre nego što su se razvili pravi sisari.

Stanovnik drveća

Arboroharamiya je živeo pre nekih 160 miliona godina na severoistoku današnje Kine. Bio je dobro prilagođen životu na drveću. Imao je relativno male ruke i noge, ali izuzetno duge prste, proporcionalno čak duže od savremenih sisara, stanovnika drveća. Kosti repa pokazuju da im je i on služio za hvatanje. Prema obliku zuba hranio se semenkama ili je bio svaštojed. Donja vilica bila mu je slična onoj kod sisara koja nema tri dodatne kosti karakteristične za gmizavce. Iz njih su se kod sisara razvile kosti srednjeg uha.

Na temelju analize više od 400 anatomskih svojstava više od 50 različitih vrsta drevnih sisara stručnjaci su ovo stvorenje stavili na porodično stablo sisara i zaključili da su se prvi sisari pojavili pre 201 do 228 miliona godina.

Nakon objavljivanja dve studije stručnjaci su najavili da će im trebati još kostiju, po mogućnosti lobanje, ili barem još pomnijih analiza kako bi rešili misteriju pripadnosti ovih životinja koje verojatno spadaju među naše najstarije pretke.

Nastavak na B92...