Izvor: B92, 03.Okt.2011, 17:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako izgleda računica sastanka?

Neki veruju da je plaćanje računa stvar kavaljerstva, dok drugi misle da je najbolje podeliti ga na ravne časti. Da li ijedno od ova dva pravila važi u ekonomskim uslovima današnjice?

Istorija plaćanja datira iz 20-ih, u vreme prvih automobile i iznenadne nezavisnosti mlađih generacija. Muškarcima i ženama je postalo dozvoljeno da se druže i izvan domova i to bez nadzora starijih.

Ovi izlasci do prodavnice sode, u džez klub ili na ples, predstavljali su početak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ere modernih sastanaka.

U to vreme su muškarci bili ti koji su radili i zarađivali, pa samim tim i plaćali.

Kada su žene počele borbu za ravnopravnost i izjednačile se sa muškarcima po pitanju radničke uloge, muškarci su i dalje nastavili da finansiraju zajedničke izlaske.

Tek 60-ih i 70-ih, tokom drugog talasa feminizma, žene su počele da preispituju tradicionalna načela. Kao znak napretka, one su insistirale da plaćaju svoju polovinu.

Ovo pravilo su mnogi usvojili, pa se krajem 20. veka podrazumevalo da se svaki račun plaća prema udelu. Podela "pola-pola” podrazumeva da svako ima istu količinu novca da potroši.

Ipak, danas je to veoma retko. Teško je pretpostaviti da li je zaista muškarac taj koji više zarađuje, iako oni i dalje osećaju pritisak društva da treba više finansijski da doprinose.

Usled promenjivih ekonomskih faktora, najpravednije je da oboje ravnopravno doprinose troškovima.

To ne znači da bukvalno svaki račun treba proučavati, sabirati i množiti, već ako jedno plati karte za bisokop, drugo kupuje sok i kokice; jedno plaća večeru, drugo taksi i slično.

Najvažnije je prihvatiti činjenicu da nije važno ko je potrošio više, već je poenta u tome da i momci i devojke treba da budu podjednako darežljivi i otvoreni i to ne samo kada je novac u pitanju.

Foto: Stuart Miles / FreeDigitalPhotos.net

Nastavak na B92...