Izvor: B92, 15.Mar.2017, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Joga trenerke među najvećim zagađivačima mora
Udobna odeća poput joga trenerki sve je veći izvor plastike koja završava u okeanima i potencijalno zagađuje morsku hranu, navode istraživači koji su pokrenuli dvogodišnju studiju mikroskopskih plastičnih čestica u vodama Meksičkog zaliva.
Projekat koji predvodi Si grant konzorcijum (Sea Grant Consortium) Misisipija i Alabame nastaviće ispitivanje sa Floride o mikrovlaknima - nitima plastike koje su još sitnije od zloglasnih plastičnih mikrokuglica koje se koriste u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proizvodima za negu tela.
Joga trenerke i druga sportska odeća od sintetičlkih materijala ispušta mikroskopska plastična vlakna pri pranju. Otpadne vode s mikrovlaknima onda stižu u vodene tokove i na kraju do mora.
Istražiteljka Maia Megvajer sa Univerziteta Florida rekla je da je u pitanju sva odeća koja sadrži najlon ili poliester.
Kada je Megvajerova pokrenula studiju o plastici u vodama Floride, očekivala je da će uglavnom nalaziti mikrokuglice - plastične kuglice koje je američka vlada zabranila za korišćenje u kozmetičkim i higijenskim proizvodima zbog potencijalne pretnje za ribe i drugi vodeni divlji svet.
Megvajerova je međutim uglavnom nalazila mikrovlakna koja dolaze s mesta koje ljudi ne smatraju opasnim za morski svet - iz njihovih ormara.
Studije Velikih jezera, Njujorške luke i okolnih voda pronašle su velike koncentracije plastičnog zagađenja, među kojima i mikrokuglice. Podaci Maie Megvajer sada su dodali i mikrovlakna koja takođe imaju osobinu da se polako raspadaju u vodama, ali nikada ne nestaju.
Druge nedavne studije su pokazale da mikrovlakna mogu završiti u stomacima morskih životinja koje se koriste kao hrana, poput ostriga. Stručnjaci navode da proizvođači veš mašina, a ne samo sapuna i deterdženata, treba da budu na meti napora za smanjenje plastičnog otpada u okeanima.
Istraživanje Meksičkog zaliva će koristiti metodologiju Megvajerove da se odredi prisustvo mikrovlakana i drugih mikorskopskih plastičnih čestica u tim vodama.
Plastični tepih od smeća koji cirkuliše Tihim okeanom malo je verovatan u Meksičkom zalivu, ali regionalne studije bi mogle pokazati da su priobalne oblasti posebno podložne nagomilavanju plastike, rekla je Kejtlin Vesel, koordinatorka programa za otpad u morima američke Nacionalne uprave za okean i atmosferu.
"Nije bilo mnogo osnovnih studija o mikroplastici i sprovedene studije nisu bile dalekosežne", rekla je Veselova i dodala da se nada da će se utvrditi koje mikroplastične čestice predstavljaju najveći problem u Meksičkom zalivu.
Dosad objavljeni podaci naveli su kompaniju Patagonia, koja pravi jakne i drugu odeću od sintetičkih materijala, da podrži istrživanje o zagađenju mikrovlaknima i kupce obavesti kako da minimalizuju da se mikrovlakna ispuštaju iz odeće prilikom pranja. Veselova je rekla da su takvi napori korisni, ali da zagađenje plastikom mora da se rešava na samom izvoru i u postrojenjima za čišćenje voda.
"Bilo bi zaista odlično ako bi se pridružile kompanije koje proizvode veš mašine i pronašle filtere koja hvataju ta mikrovlakna", rekla je Kejtliln Vesel.
Projekat Maie Megvajer od septembra 2015. do avgusta 2016. ustanovio je da se u 89 odsto uzoraka nalazio makar jedan komad plastike, dok su mikrovlakna činila većinu te plastike - 82 odsto. Samo sedam odsto su bile mikrokuglice iz proizvoda za ličnu higijenu koji su zabranjeni u SAD, mada ta zabrana ne pokriva upotrebu tih čestica u drugim proizvodima.
