Izvor: Radio 021, 07.Avg.2015, 14:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ja sam dete incesta, moj deda je moj otac

Reksan Džons za svojih 23 godine preživela je najjezivije stvari, no ona je detinjstvo iz pakla ostavila za sobom, sada živi običnim životom i spremna je da pomogne drugima i podeli svoju priču.

"Ja sam proizvod incesta. Moj deda je seksualno zlostavljao moju majku, svoju ćerku, godinama, nakon čega je ostala trudna. Ja sam rezultat te trudnoće. On je moj deda i moj otac, a njegovo sedmoro dece su moje tetke i ujaci i moja braća i sestre", započinje svoju priču Reksan.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Godinama je njena majka trpela zlostavljanje i ćutala o tome zbog "sporazuma" sa ocem: ona će ćutati, a on neće dirati druge ćerke. Otišla je od kuće kada je imala 18 godina. Tada je shvatila da on nikada neće održati svoje obećanje.

"Ja sam tada već bila rođena. Mama je odlučila da ga prijavi. Da bi izbegli zantiželjna pitanja, moja porodica izlovala se od svih. Čudnom slučajnošću, moja majka je otišla da prijavi dedu istovremeno kada je policija pronašla dvoje njene braće koja su pobegla od kuće. Brzo su povezali sve tačke i shvatili o čemu se radi", priča ona.

Prošlo je još šest meseci pre nego što su njenu majku počeli da ispituju o poreklu ćerke. Cela porodica je tvrdila da je zatrudnela sa nekim radnikom na održavanju u jednom hotelu, ali socijalni radnik nije odustajao. Na kraju je priznala da ima dete sa ocem. Test krvi zapečatio je sudbinu tog čoveka koji je osuđen na 20 godina zatvora zbog seksualnog zlostavljanja i incesta.

"Moju majku je tada sve stiglo, nije mogla da izdrži i počela je da se drogira i nastavlja ciklus zlostavljanja. U to vreme imala je dečka, a ja sam bila deo njihovih seksualnih igrarija. Slikali su me i snimali i prodavali to kao dečiju pornografiju. Moja majka se obesila 7. avgusta 1996. godine, kada sam ja imala pet godina. Poslali su me da živim sa bakom, koja je bila nemi svedok užasa koje je njen muž, moj deda, obavljao nad mojom majkom".

Baka takođe nije bila psihički stabilna, jer je svoju ćerku doživljavala kao drugu ženu. I zbog toga je unuku redovno tukala i psihički zlostavljala. Zbog svega toga Reksan je krenula da se drogira i pije lekove za smirenje. Sa 16 godina je ostala trudna, a dete joj je konačno promenilo život.

"Prestala sam da pijem i pušim istog trenutka kad sam saznala da sam trudna i fokusirala sam se na to da taj klinac ima bolji život nego što sam imala. Kada sam se porodila, moj sin i ja predati smo socijalnoj službi. Poslali su nas u hraniteljsku kuću, a socijalni radnik koji nam je dodeljen bila je ista ona žena koja je pomogla mojoj majci i braći pre toliko godina. Odlučila je da me usvoji kada sam imala 17 godina".

Nakon toga, Reksan je diplomirala, udala se za svoju srednjoškolsku ljubav, oca deteta. Dobili su još jednog sina. Ona se zatim godinama lečila na psihijatrijskoj klinici i tada je otvoreno počela da priča o svom životu. Danas je razvedena ali ima podršku nekoliko bliskih prijatelja.

"Možda se pitate kakvo je moje zdravlje, s obzirom na to da mi je deda otac. Imam veliki rizik za sve bolesti koje postoje u porodici mog oca, jer imam toliko njegove DNK. Borila sam se protiv raka grlića materice dva puta i zato što moji zglobovi nisu razvili ispravno, već imam artritis. Jedan lekar mi je rekao: "Ti si dvadestrogodišnjakinja u telu pedesettrogodišnjaklinje”.

Sinovi su joj podstrek da ide dalje. Naučili su je kako da bude radosna. Sada, oni imaju šest i četiri godine, motivišu je da izađe iz kreveta, da ode na posao, da nastavi, da se smeje.

"Provela sam dosta vremena u životu ljuta, besna i ogorčena. Ali to je sad iza mene. Osnovala sam grupu podrške za ljude poput mene. Prošlost je prošlost. Ispred mene je sadašnjost i budućnost - moja karijera, moje životinje, moja nada za ljubav, moje prelepi momci", završava svoju priču Reksan Džons.

Nastavak na Radio 021...