Izvor: B92, 09.Jul.2014, 15:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispovest devojčice koja je 15 godina tražila oca

Kada je imala sedam godina, Dijana Markozijan je odvedena od svog oca nakon što su se njeni roditelji razveli, a majka je odvela u južnu Kaliforniju.

Foto: Diana Markosian

Ova 25-godišnja nagrađivana fotografkinja provela je otada 15 godina u pokušajima da nađe oca, nakon što se prošle godine konačno s njim susrela u Jermeniji.

Šest meseci kasnije, Dijana je počela da živi sa svojim, davno izgubljenim ocem u pokušaju da rekonstruiše njihovu vezu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Dijana Markozijan, koja je pre četiri godine diplomirala novinarstvo na Kolumbija univerzitetu, dokumentovala je svoje putovanje kroz seriju fotografija „Pronalaženje mog oca“ (Inventing My Father)

Ona trenutno živi u Čečeniji, a u prvom licu prvo je napisala tekst za "Njujork tajms" prošlog meseca, u kome se osvrnula na oktobar 1996. godine. Dijana, njen brat i majka jedva su sklapali kraj s krajem kada su, nakon razvoda, živeli u Moskvi. Sakupljali su flaše u zamenu za hranu. Jednog jutra, njena majka im je rekla da idu na put da bi već narednog dana bili u Kaliforniji. Sedmogodišnjakinja nije stigla ni da se oprosti od oca koji je ostao u Rusiji.

Dijanina majka razvod je obeležila isecanjem očevih slika iz porodičnih albuma. Sve to dovelo je do toga da je Dijana zaboravila kako njen otac izgleda i svaki put kada bi videla avion na nebu pomislila bi da to njen otac dolazi da je poseti.

Saznala je vrlo malo o ocu dok je odrastala, a njena majka škrto je čuvala sve informacije za sebe. Ali saznala je da je bio pisac koji je voleo da čita Nabokova, kao i da je želeo da bude plesač. Zbog toga je ona učila balet punih osam godina, sve dok je povreda nije onemogućila u ideji da postane slavna balerina.

Profesionalni foto-aparat prvi put je uzela kada je upisala Kolumbiju i počela da studira. Sada je uspešni foto-reporter koji prati događaje na Kavkazu, u Avganistanu i Mjanmaru.

Petnaest godina nakon što su je odvojili od oca, 2013. godine, Dijana i njen brat proputovali su pola sveta kako bi se vratili u Jermeniju, i zakucali na vrata stana u kome su odrasli.

Pronašla je vremensku kapsulu svog zaboravljenog detinjstva – porodične fotografije, bratovljeve stare igračke i slike dede na zidovima. U videu koji je snimila organizacija World Press Photo ona je priznala da je bila ispunjena besom i sramom dok je odrastala zbog toga što joj je majka stalno pričala sve najgore o bivšem mužu, a njenom ocu.

„Fotografija mi je dala snagu“, rekla je. „Kada sam želela da odem, znala sam da moram da ostanem.“

Otac i ćerka gledali su stare porodične fotografije prisećajući se prošlosti – dobrih i loših stvari. Upoznavanje oca bilo je dragoceno iskustvo za jednu mladu ženu, pred njom je stajao muškarac koji nije imao nikakvih sličnosti s ocem koga je ona zamišljala.

Odrastajući u Kaliforniji, lagala je svoje prijatelje da joj je otac umro kada je bila mala, zato što se stidela. Njih dvoje su učestvovali u dugim i intimnim razgovorima o prošlosti i sadašnjosti.

„Čitao bi mi poeziju. Odlazak u operu, kada bismo poneli čokoladu i jeli je u mraku“, kaže Dijana.

Iako su ih približavale sve te priče i gledanje fotografija, Dijana se uvek osećala neprijatno kada bi otac krenuo da je zagrli. Upoznala je i njegovu drugu porodicu, njegovu ćerku, a svoju sestru.

Kako sama kaže: “I dalje ga tražim. Mislim da ću to uvek činiti. Nije još gotovo. I neće biti gotovo još deset godina“, napisala je Markozijanova o svom intimnom i životnom projektu.

Nastavak na B92...