Izvor: Prva.rs, 16.Feb.2016, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dete mi je van kontrole, ali znam šta mi je činiti
Moja ćerka je napunila tek 5 godina, ali već mi svojim karakterom, uprkos mom upinjanju da je lepo vaspitam, svakodnevno zadaje glavobolje. To se uglavnom svodi na to da, ako ja nešto zahtevam, ili prosto moramo da ispunimo neku od svojih zajedničkih obaveza, ona insistira da bude po njenom. Bilo da se radi o tome da želi da se malo duže rasanjuje u krevetu (odbija da odmah ustane, iako kasnimo) ili o ozbiljnijim stvarima kao što je plakanje jer joj nije dopušteno da obuje sandale sa otvorenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << prstima. A nije joj dozvoljeno zato što je – zima.
Vrlo često se zapitam gde je naučila sve ove loše stvari. Da li je nešto od toga pokupila od dece u školi ili u nekoj dečijoj seriji na TV-u? Gde smo to mi pogrešili kao njeni roditelji da nam se dete ovako ponaša?
Zato sam odlučila, pošto želim da bude jaka ali ne nadmena, moćna ali ne siledžija, uporna ali ne i dosadna, da pod hitno ispravim šta se ispraviti da. U mesecima koji slede, pridržavaću se ovih nekoliko pravila.
1.Zabraniću sebi izlive besa
Da dobro ste pročitali, zabraniću sebi, ne njoj. Pošto je najnovije istraživanje pokazalo da čak 80% učenika smatra da je na njih najvredniji i suštinski uticaj u životu učinio član porodice, a najčešće je to bila baš majka (u 47 posto slučajeva).Dakle, pošto tako stvari stoje, više neću vikati na ljude koji rade za kablovsku televiziju iako su nas po ko zna koji put greškom isključili. I neću opsovati jednu od onih majki koje me nepropisno iseku svojim automobilom na putu.Dobro, možda i hoću, ali ne pred svojom ćerkom.
Najbitnije je da ne zaboravim da me ona posmatra, i da sam joj svakodnevni uzor. Možda će značiti ako bude videla da njena majka ume da rešava probleme smireno i bez histerije.
2. Izbegavaću uopštene okrivljujuće fraze
Kada je budem kritikovala, kritikovaću njeno ponašanje a ne nju kao ličnost. Umesto da joj kažem “Baš si nepristojna” reći ću joj: “Tvoje ponašanje je nepristojno”. Trudiću se da zaboravim sve one opaske moje majke poput ove “Gajim neprijatelja u kući”. Iako mi možda sada kao roditelju ovo zvuči istinito, sećam se da je, kada sam bila dete, ta izjava bolela. Isto tako nikada joj neću reći da je ista ja. Moja majka je pisac, baš kao i ja, i znam koliko je mene zamaralo i još uvek me zamara poređenje sa mojom majkom, i činilo da se osećam manje vrednom. Moja ćerka je individua za sebe, nikakvo uopštavanje ne dolazi u obzir.
3.Smanjiću moje preterano poklanjanje
Znala sam da u bilo kojoj radnji zgrabim bez razmišljanja bilo koju haljinu ili cipele koje bi mi se učinile slatkim za moju devojčicu. Njoj se to svaki dan skoro podrazumevalo. Isto tako i njeni baba i deda preteruju sa kupovinom za nju. Sasvim nezasluženo. Ja verujem da je za poklone potrebna ili prilika ili zasluga. Čak i ako nešto nađem na baš povoljnoj akciji, skloniću taj poklon da sačeka odgovarajuću priliku, ili situaciju kada treba da bude nagrađena.
4.Ograničiću televiziju i tehnologiju
Postoji bezbroj situacija kada ona koristi moju prezaposlenost, razgovaranje telefonom, kuvanje, rad na projektu i slične situacije, i igra igrice na telefonu ili gleda televiziju. Uglavnom je ne nadzirem verujući u njen ukus. E pa, u danima koji slede, ovo će prestati. Neću joj sasvim zabraniti, ali će svakako osetiti značajna ograničenja kada su ekrani u pitanju.
5.Naučiću je rečima molim te i hvala
Priznajem, to sam već probala, i stalno iznova pokušvam. Međutim, situacija je opet ostala na tome da sam dobra u teoriji, ali ne i u praksi. Recimo, umesto da svom mužu kažem: “Molim te , ako ti je usput, i ako imaš kada, podigni mi odelo sa hemijskog čišćenja”, ja mu govorim: “Dušo, treba da mi danas podigneš odelo sa hemijskog.” Naša ćerka, slušajući svakodnevno taj način obraćanja, nikada ne zamoli za čašu mleka, već je zahteva istog trenutka uz negodovanje.
Moram da naučim da je najbolje učenje ličnim primerom. Lako je u opštoj prezaposlenosti i jurnjavi zaboraviti na reči poput hvala, molim, izvini, izvoli. Ali moramo se povremeno preispitati, ispravljati i pokazati drugima da nije teško.
6.Pročitaću neki od savetnika za roditelje iz 1950.
Naravno, ovo se ne odnosi onu rečenicu “Deca treba da budu vidljiva, ali nečujna.” Nisam baš toliko radikalna u vaspitavanju, ali to ste do sad već shvatili. Ali, zar je moguće da se ona sa mnom raspravlja oko svake sitnice samo da bi dokazala svoju individualnost? Kada petogodišnjakinji kažem da svoj prljavi veš stavi u korpu za pranje, ne očekujem da me ona narednih 10 minuta demantuje i objašnjava mi kako je, recimo umorna, a do minut pre toga je manijakalno jurcala po kući, i tada nije osećala umor.
Pošto sam shvatila da svi takvi razgovori najverovatnije imaju za cilj da mi privuku pažnju ili da ona kroz njih afirmiše svoju nezavisnost, moram da razmotrim ima li tu i nekih dodatnih okidača? Na primer, primetila sam da je šećer, unešen uglavnom kroz slatkiše, čini još aktivnijom, i fizički i svađalački. Dakle, još jedna stvar čiju ćemo konzumaciju ograničiti.
Isto tako potrudiću se da budem dosledna sa njenim rasporedom aktivnosti, i svakodnevnom rutinom uopšte. Ako je ubacim u jutarnju mašinu “Oblačenje, doručak, pranje zuba pa škola” ili večernju “večera, kupanje, priča za laku noć i spavanje” i budem striktna u terminima i izvršenju, nadam se da neće imati mnogo vremena da razmišlja kako da mi se usprotivi i da se raspravlja oko sitnica. Da se razumemo, u redu je da se priča, pa i raspravlja oko značajnih stvari, ali oko svakodnevnih gluposti – stvarno mislim da nije ni potrebno ni pametno.
7. Blefiraću da volim kuvanje
Stvarno ne volim da kuvam, ali da mesim kolače – to mi je ok. Moja ćerka obožava da kuva, peče i mesi.. To je čini odraslom i odgovornom u sopstvenim očima i ona zaista uživa u tome. Oduvek sam izbegavala da zajedno mesimo i pečemo, jer ne volim nered.
Ali, evo, odlučila sam da se žrtvujem i jednom nedeljno spremam sa njom u kuhinji. Ako je to jedna od aktivnosti u kojima je ona slatka, mala, odgovorna devojčica – podržaću je.
8. Pokazaću joj da se dobročinstvo uči kod kuće
Čitava naša familija deli međusobno poklone za praznike. Od danas ovo takođe planiram da promenim. Uvodim jednom mesečno darivanje nekoj dobrotvornoj ustanovi kojoj je potrebna pomoć. Naravno, planiram u istraživanje toga kome pomoći, i kako to sprovesti, uvedem i svoju ćerku. Možda će, kad vidi sve ljude koji su u nevolji, promeniti svoje ponašanje i osetiti makar malo zahvalnosti za sve što je njoj pruženo. Nadam se da će naš zajednički rad na tu temu u njoj probuditi radost davanja i probuditi ljubav prema ljudima.
Dakle, to je moja lista. Iskreno se nadam da će popraviti ne samo njeno već i moje ponašanje, ali i popraviti odnos između nas dve. Očekujem da će rezultat biti srećnije dete, ali i bolja atmosfera u porodici.
Izvor: detinjarije.com/Vašington post/ Estel Erazmus
