Izvor: BKTV News, 11.Okt.2017, 07:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan kada je Ajnštajn poslao najdramatičnije pismo predsedniku SAD

Redakcija BKTVNews za vas je uzdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su obeležili današnji dan.

Na današnji dan, 1806. godine rođen je Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, srpski knez od 1842. do 1858.

                                                Foto: Wikimedia

Narodna skupština kneževine Srbije, u kojoj su ustavobranitelji imali većinu,  1842. godine proglasila je >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Aleksandra Karađorđevića, za kneza. Ustavobranitelji su prethodno sa vlasti zbacili kneza Mihaila Obrenovića. Njegova vladavina obeležena je velikim reformama, objavljeno je „Načertanije“ Ilije Garašanina, donet je Građanski zakonik, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila.

Knez Aleksandar doveo je u tadašnju Srbiju mnoštvo školovanih Srba iz Austrije, većinom iz Vojvodine, što je bio jedan od razloga nezadovoljstva koje će uslediti. Umro je u Temišvaru, u maju 1885. godine.

Kompozitor i horovođa Josif Marinković, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske romantičarske muzike, rođen je 11. oktobra 1851. godine. Već u somborskoj školi Josif Marinković je pokazao svoju muzičku obdarenost i na školskim priredbama dirigovao je svoje prve kompozicije.

                                                                                                    Foto: Wikimedia

Uveo je u srpsku muziku hor i solo pesmu sa klavirskom pratnjom ("Kola", "Narodni zbor", "Junački poklič", "Čežnja").

Josif Marinković je imao veoma bogat opus sa čak više od 190 kompozicija. Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1907. godine. Muzička škola osnovana 1948. godine, dobila je ime po Josifu Marinkoviću.

Zvezda kabarea i francuske šansone, najpopularnija pevačica pedesetih godina 20. veka Edit Pjaf, preminula je na današnji dan 1963. godine.

Izvodila je uglavnom balade koje su je proslavile. Njen izuzetan glas otkrio je vlasnik jednog pariskog kabarea, Luj Leple, koji joj je dao ime "Vrabac" i umetničko prezime Pjaf. Na turneji po Americi na klaviru ju je pratio Šarl Aznavur, a njena ploča "Život u ružičastom" prodata je u 700 hiljada primeraka za samo nekoliko dana.

Šarl Aznavur je pominjao sahranu Edit Pjaf kao događaj koji je prvi put kompletno zaustavio saobraćaj u Parizu još od vremena Drugog svetskog rata. U Parizu postoji muzej posvećen Ed+it Pjaf.

Nezaboravne su njene kompozicije: "Čemu služi ljubav", "Ništa ne želim ja", "Mrzim te nedeljo", "Nema proleća za devojku kao što sam ja","Plava pesma", "Himna ljubavi"... Edit Pjaf je napisala i 2 autobiografska dela: "Moj život'' i "Na balu uspeha".

Grupa američkih naučnika, među kojima i Albert Ajnštajn, obavestili su predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta o mogućnosti proizvodnje atomske bombe. Na dve stranice, Ajnštajn je objasnio Ruzveltu kako bi SAD mogle da razviju "najmoćnije oružje novog tipa" - atomsku bombu.

                          Foto: Wikipedija

Ajnštajn, koji je bio pacifista, napisao je 1939. godine pismo nakon što je saznao da su trojica hemičara u Berlinu na pragu stvaranja atomskog oružja. Lični savetnik Ruzvelta, pismo je predsedniku SAD predao 11. oktobra.

Dve godine kasnije, SAD su započele sada već čuveni "Projekat Menhetn", plan stvaranja atomske bombe.

Na današnji dan 1579. godine, ubijen je Mehmed Paša Sokolović koji se rodio u selu Sokolovići pored Rudog, i poticao iz pravoslavne porodice. Imao je najmanje dva brata (jedan se zvao Makarije), jednu sestru, i jednog ujaka.

Sokolović je odveden u janjičare kao danak u krvi 1516 na njihovu obuku - adžami-oglan. Nakon toga je u istanbulskim janjičarskim kasarnama prošao vojnu obuku i postao musliman.

                                             Foto: Wikimedia

U svome rodnom selu Sokolovićima kod Rudog izgradio je džamiju, a u Beogradu, na Kalemegdanu - česmu. Za svog života dao je da se o svom trošku izgrade tri mosta u Bosni (Most na Drini u Višegradu, Arslanagića most u Trebinju i Kozju Ćupriju u Sarajevu), kao i jedan u Crnoj Gori (Vezirov most, u Podgorici).

Od svih njegovih mostova je svakako najpoznatiji onaj na Drini u Višegradu, koji je poslužio nobelovcu Ivi Andriću kao okosnica za njegov slavni roman „Na Drini ćuprija“.

On je bio prvi vezir koji je dozvolio obnovu Pećke parijaršije.

Nastavak na BKTV News...