Izvor: B92, 23.Dec.2013, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li naša civilizacija ima šansu da opstane?

Ljudi su toliko izmenili planetu da je njihovo istrebljenje sasvim realna mogućnost, ukoliko nastave “po starom”.

Međutim, ako nađemo način da formiramo održiv sistem, neki delovi ljudske civilizacije mogli bi postati kvazibesmrtni, kaže jedan istraživač.

Izazov leži u zajedničkom društvenom fokusu i prihvatanju odgovornosti da čovečanstvo igra ključnu ulogu u oblikovanju sudbine planete, umesto da reaguje na pojedinačne trenutne krize i kratkoročnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ciljevima.

“Naša civilizacija mogla bi postati novi entitet na planeti koji će dugoročno komforno živeti i razvijati tehnologije koje će nam to omogućavati”, rekao je Dejvid H. Grinspun, antropolog Kongresne biblioteke, na godišnjem sastanku Američke geofizičke unije.

Ne misle svi da je dugoročna perspektiva moguća ili da je moguće sprečiti propast Zemlje.

Zapravo, jedan astronom kaže da su ljudi “programirani” tako da žive za trenutak.

Poslednjih 4,5 milijardi godina Zemlju su oblikovale prirodne katastrofe i biološke sile poput razvoja cijanobakterija koje su stvorile atmosferu bogatu kiseonikom.

Međutim, u sadašnjoj epohi ljudi su ti koji menjaju planetu.

“Zemlja je postala neprepoznatljiva u odnosu na vreme kada su je sile prirode oblikovale”, kaže Grinspun.

Uništavanje staništa, nekontrolisan rast populacije, globalno zagrevanje i drugi izazovi moderne civilizacije ljude stavljaju u rizik. Problem je u tome što ljudi, iako menjaju planetu, ne rade to svesno niti kontrolisano.

Civilizacija je na raskršću, kaže Grinspun. Ako globalno zagrevanje i slični fenomeni nastave da deluju, čovečanstvo će izumreti.

Međutim, ako homo sapiens prevaziđe te izazove, ljudi koji prežive mogli bi izgraditi dugovečnu civilizaciju, trajniju od bilo koje koja je postojala u prošlosti.

U suštini, civilizacije bi mogle da traju nekoliko hiljada godina ili čak stotinama hiljada i milionima godina, u zavisnosti od toga koliko su spremne da prihvate drugačiji sistem delovanja.

“Čak i kada bi mali deo ljudi uspeo da preživi, mogao bi da postane kvazibesmrtan”, kaže on.

Dobra vest je to da ljudi trenutno pokušavaju da oblikuju planetu budućnosti.

Na primer, države svesno preduzimaju akcije za smanjenje rupe na ozonskom omotaču i smanjenje emisije ugljen-dioksida, a traže i načine za sprečavanje udara asteroida.

U budućnosti će društva možda naučiti da spreče buduća ledena doba ili čak da produže životni vek Zemlje kada se Sunce pretvori u crvenog džina.

Kako bismo imali nadu u preživljavanje, potrebno je oprezno da koristimo tehnologije. Čovečanstvo treba da promeni kratkoročne poglede na naš uticaj na Zemlju u višegeneracijsku perspektivu i da svesno prihvati ključnu ulogu u sudbini planete.

Za neke ljude to može predstavljati preveliku promenu, uključujući i naučnike koji su navikli da ljude gledaju kao na “prašinu” u beskonačnosti svemira i ekologe koji osuđuju čovečanstvo za uništavanje Zemlje.

Grinspun smatra da su takva gledišta kontraproduktivna.

“Mi moramo biti centar te priče”, kaže Grinspun.

On je naveo metaforu o ljudima koji se bude u autobusu koji juri auto-putem. “Moramo da naučimo kako da upravljamo njime kako bismo sprečili katastrofu”, rekao je on.

Civilizacija je na raskrsnici, smatra i Set Šostak, astronom instituta SETI u Kaliforniji.

“Naposletku, ili treba da stabilizujete populaciju i nađete način da reciklirate sve što upotrebljavate, ili morate da nađete sasvim novi način da preživite, poput odlaska na drugu planetu ili barem koristite njihova rudna bogatstva”.

Međutim, Šostak sumnja da li je razumno očekivati da će čovečanstvo naći dugoročne ciljeve.

“Ljudi su programirani da brinu o trenutnim problemima”, kaže on za časopis "Lajv sajens" (Live Science).

Nije uvek ni moguće imati dugoročnu perspektivu.

Na primer, kada je London bio prekriven gustim toksičnim smogom zbog grejanja domaćinstava na ugalj sedamdesetih godina 19. veka, niko nije mogao da nađe rešenje.

Onda su ljudi počeli da koriste druge izvore toplote i problem se sam rešio.

“Često ne vidite šta se nalazi baš iza ugla”, kaže Šostak.

Nastavak na B92...