Izvor: B92, 12.Sep.2013, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li budućnost nudi samo "veštački" život?
Veštački organi i veštačka hrana polako postaju svakodnevica u životu ljudi, a mišljenja naučnika su podeljena, naročito u pogledu hrane iz epruvete.
Čovek-kiborg Najdžel Ekland vlasnik je najsavršenije na svetu bioničke proteze. Ona može da vezuje pertle, kuca, odnosno radi sve što može da radi “obična” ruka.
Veštačka ruka okreće šaku, savija svaki prst, sposobna je čak da okrene nadlanicu za 180 stepeni.
"Čudesna ruka" ukupno ima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 14 kombinacija, od kojih je osam već programirano.
Naličje proteze je specijalno podešeno za ono što je ostalo od Najdželove ruke. Sa dve strane – unutra i spolja su elektrode.
Sve što treba da učini je da zamisli da steže lopticu. Onda signal stiže u mišić, on se kontrahuje, što se prenosi u motor. Da bi ruka radila čitav dan - noću korisnik puni bateriju baš kao telefonsku.
Sa tehničkog gledišta, Najdžel je kiborg-početnik. Ako razvoj bionike bude krenuo takvim putem, u budućnosti nije isključena situacija kada će mozak upravljati ne samo protezom šake ili kolenskog zgloba, već i punom protezom tela.
Naučnici nisu sigurni u kojoj će meri kiborzi u budućnosti postati ljudi, jer mehanički sistem s živim ljudskim mozgom podrazumeva sasvim drugi način života.
I veštačka hrana postaje sve više kontroverzno pitanje.
Pri stvaranju veštačkog hamburgera naučnici su uzeli ćelije od obične krave i stvorili specijalne uslove u kojima one mogu da se množe, pretvarajući se u mišićno tkivo. Od jedne ćelije dobije se 40 milijardi – što je dovoljno za manji burger!
Međutim, nije izračunato koliko će materijala i energije tražiti industrijska proizvodnja veštačkog mesa. Za proizvodnju visokotehnoloških proizvoda može da bude potrebno mnogo toga, dok su za uzgajanje krava potrebna samo polja i dovoljno vode.
Ako se veštačko meso bude proizvodilo u industrijskim razmerima, i to prema prihvatljivim cenama, da li će ljudi morati da odustanu od tradicionalne poljoprivrede, da zatvore farme, unište pašnjake za uzgajanje stoke?
Šta će biti sa ljudima koji izgube posao usled tih globalnih promena? To su ozbiljna socijalna pitanja na koja ukazuju kritičari veštačke hrane.
Takođe, problem s kojim mogu da se suoče zemlje koje zavise od poljoprivrede je ogromna migracija u gradove, jer će uz prelaz na nove tehnologije milioni ljudi izgubiti posao.
Zanimljivo je da je prilikom promocije prvog veštačkog hamburgera bila saopštena i njegova cena - neverovatnih 250 miliona funti!
Naučnici smatraju da je to glupost i da je milione koštao naučni rad.
Drugi, pak, ukazuju da sve to treba shvatiti veoma ozbiljno. Doći će vreme kada će sve ovo postati neophodno, jer se broj stanovnika na Zemlji povećava brže nego što se razvija stočarstvo, koje je u nekim sferama dostiglo svoj maksimum.
Da li je čovek već postao kiborg?
