Izvor: B92, 02.Apr.2012, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koristio vatru pre milion godina
Međunarodni tim naučnika saopštio je da su u jednoj pećini u Južnoj Africi otkriveni dokazi koji ukazuju da je čovek počeo da koristi vatru pre milion godina, što je oko 300.000 godina ranije nego što se dosad mislilo.
U studiji, objavljenoj u časopisu "Anali Nacionalne akademije nauka", ističe se da u stručnim krugovima ne postoji konsenzus oko toga kada su naši praistorijski rođaci "ukrotili" vatru i počeli da je koriste za kuvanje i zagrevanje.
Nagoveštaji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << takve aktivnosti pronađeni su u Africi, Aziji i Evropi, ali su dosad najraniji znaci kontrolisane upotrebe vatre, otkriveni u Izraelu, ukazivali na period od pre 700.000 do 800.000 godina.
Fragmenti izgorelih životinjskih kosti i kamene alatke, za koje se veruje da su još stariji, pronađeni su u sedimentalnim stenama u pećini Vonderverk u centralnoj Južnoj Africi gde su prilikom ranijih iskopina otkriveni tragovi ljudske aktivnosti.
Istraživači su pronašli "dobro očuvan biljni pepeo i fragmente izgorelih kosti", što navodi na zaključak da je preistorijski čovek palio male vatre na ulazu u pećinu.
Na pojedinim fragmentima pronađeni su tragovi površinske dekoloracije, tipične za kontrolisanu paljevinu, a ne posledica šumskog požara ili nekog prirodnog fenomena.
"Analiza pokazuje da je čovek počeo da koristi vatru 300.000 godina ranije nego što se dosad mislilo, što znači da su preci modernog čoveka, možda već u doba Homo erectusa počeli da koriste vatru", kazao je Majkl Čezan (Mićael Chazan), koautor studije i antropolog Univerziteta u Torontu.
Smatra se da je Homo erectus naš najstariji predak. Imao je duge noge i veliki mozak sličan mozgu modernog čoveka. Kretao se Zemljom pre 1,8 miliona godina, mnogo pre Neandertalca.
"Kontrola vatre je zasigurno bila jedan od glavnih prekretnica u ljudskoj evoluciji", kazao je Čezan, ističući da je ta veština neminovno uticala na sve segmente ljudskog društva.
Međunarodni istrživački tim koji je sproveo ovo istraživanje bio je sastavljen od stručnjaka sa Bostonskog univerziteta, Akademije za humanističke i prirodne nauke u Hajdelbergu, Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu, Vitvatersrand univerziteta u Johanesburgu i Univerziteta u Torontu.
