Izvor: B92, 31.Jan.2019, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd je jutros bio najzagađenija prestonica sveta
Beograd je jutros nešto pre 9 časova bio najzagađeniji grad među 85 glavnih gradova sveta. Najveća zagađenost izmerena je na Novom Beogradu, nešto manja u Starom gradu i u delu kod Mostara.
Prema merenju Air Visual, u glavnom gradu Srbije, indeks kvaliteta vazduha (AQI), koji prikazuje koliko je trenutno zagađen vazduh, iznosio je 399, čime se našao na prvom mestu među glavnim gradovima sveta po zagađenosti vazduha. S obzirom na to da se merenje, čiji se rezultati mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << videti na sajtu Air Visual, radi na svaki sat, oko 10 časova, Beograd je sve vreme od jutros među prvih deset.
Kao najzagađeniji gradovi, u prvih deset, našli su se i Krakov, Delhi, Skoplje, Daka, Priština, Mumbaj, Sarajevo, Vroclav.
Prema pisanju medija, poslednjih dana u Srbiji "teško se diše" i u Užicu, Valjevu, Kragujevcu, Kosjeriću.
"Za zagađivanje su krivi, pre svega, proizvodnja električne energije u termoelektranama, potom izduvni gasovi u saobraćaju, sagorevana goriva u domaćinstvima za potrebe grejanja, hlađenje i priprema hrane. Zagađivači vazduha su i pojedina industrijska postrojenja, kao što su ona u kojima se proizvode gvožđe i čelik, zatim mineralna industrija...", rekao je za "Politiku" Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
U uslovima velike zagađenosti vazduha mogu da se koriste posebne maske koje se mogu nabaviti preko specijalizovanih sajtova, kaže dr Dejan Žujović, pulmolog, načelnik Dnevne bolnice u Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.
"Naravno, može se staviti šal i na glavu, preko usta i nosa, ponekad i privremeno, ali za sve nas bi bilo najbolje da društvo ulaže više u zaštitu vazduha, a ne da se ljudi prilagođavaju vanrednim okolnostima", kaže on.
Prema podacima iz Nacionalnog registra izvora zagađivanja, u Srbiji su najznačajniji izvori zagađivanja iz energetskog sektora, odnosno poreklom od sagorevanja fosilnih goriva. Radović objašnjava da kompanije koje emituju zagađujuće materije plaćaju samo ekološku taksu u zavisnosti od količine opasnih čestica koje puštaju u vazduh.
"Ništa ne može da se popravi odmah, ne možemo ljudima usred zime reći da se ne greju da bi im vazduh bio čistiji. Ovde je reč o ulaganjima na duge staze. Važno je napomenuti da Elektroprivreda Srbije, kao najveći emiter zagađujućih materija u vazduh, od 2015. godine ulaže po nekoliko stotina miliona evra u projekte zaštite životne sredine. Ali isto tako je važno i pošumljavanje, koje podrazumeva protok godina dok drvo poraste i doprinese zdravijoj okolini", rekao je direktor Agencije.
