Izvor: Blic, 19.Jan.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snažniji od vode, jači od potresa
Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije prošle godine imali su pune ruke posle. Prvi su pružali pomoć unesrećenom stanovništvu u Kraljevu koje je pogodio zemljotres, a evakuisali su i građane u Trgovištu, Zaječaru, gradovima u Podrinju, kojima je vodena stihija uništila domove. Pored toga reagovali su u više od 17.000 požara i spasli građane i njihovu imovinu. Iako su svi pripadnici ovog sektora angažovanjem na terenu iskazali spremnost, nesebičnost, nekolicina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njih ipak se izdvojila po herojskim akcijama.
Spasao ženu iz bunara
Jedan od njih je Mirko Stevanović (38), komandir Vatrogasne jedinice u Lajkovcu. Ovaj Valjevac, nekadašnji prvotimac Budućnosti, ljude je spasavao i od požara i od smrti u vodi, i to u 25 metara dubokom bunaru, kao u onoj narodnoj „i u vatru i u vodu".
/* (c)AdOcean 2003-2010, MASTER: blic.rs.Blic.rs.Blic.rs.Vesti */ ado.master({id: '4R9R8m_fH.r.DlwcdiHaJZSuYvEiuBI1slF2qv03_m3.67', server: 'ringierrs.adocean.pl' });
/* (c)AdOcean 2003-2010, blic.rs.Blic.rs.Blic.rs.Vesti.468X60_Info paket 2 (Hronika, Beograd, Srbija, Vijvodina, Republika Srpska, Reporta_a, Dodatak)_Gornji */ ado.slave('adoceanringierrsvlctjwomzh', {myMaster: '4R9R8m_fH.r.DlwcdiHaJZSuYvEiuBI1slF2qv03_m3.67' });
Taj slučaj, poslednji u njegovoj osmogodišnjoj karijeri, bio je i najdramatičniji. Drugi dan Nikoljdana 2010, oko 15 časova, vatrogasci u Lajkovcu primili su dojavu od policajaca da je u selu Jabučju žena u bunaru. Mirko i kolega Milan Ivanović su za manje od deset minuta bili u domaćinstvu N.V. (47) koja je, još nije poznato kako, upala u bunar udaljen pet metara od kućnog praga. I to kroz „santrač", drveni poklopac na bunaru s otvorom od pola metra.
Lampom sam osvetlio unutrašnjost bunara, ali sem odbleska vode, nisam video ništa. Dozvao sam ženu, odgovorila je da joj je hladno i da je u vodi do pojasa. Bacio sam joj kanap, pokušao da objasnim kako da se veže, ali je odgovorila da nema snage kaže Mirko.
Od supruga N. V. su saznali da postoji bojazan da je žena u vodi već tri sata, pa je Mirko odlučio da ne čeka pomoć i da se spusti u bunar.
Uvezao sam se i za manje od dva minuta, napipavajući zidove, bio na dnu 25 metara dubokog bunara. Žena je bila svesna, ali u šoku i sa znacima hipotermije. Uvezao sam je i osigurao, ponovo se popeo na vrh, a onda smo je zajedničkim snagama izvukli iz bunara prepričava Mirko, koji je pre pet godina stariju Valjevku spasao od gušenja u požaru.
Drama u Trgovištu
Zbog nesebičnog angažovanja i iskazane hrabrosti prilikom spasavanja stanovnika tokom poplava, Marko Radovanović (36) iz Niša, vođa regionalnog tima za spasavanje na vodi Sektora za vanredne situacije MUP-a, predložen je za vatrogasca godine u Srbiji.
U 2010. koju su obeležile nezapamćene poplave, niški tim opravdao je postojanje jer je spasao više od 300 ljudi. Radovanović koji je proglašen za vatrogasca godine u Nišu skromno veli da sva priznanja pripadaju 12-članom timu na čijem je čelu jer bez kolega sam ništa ne bi mogao da učini.
Najdramatičnije je bilo u Trgovištu u maju. Dobili smo hitan poziv da je reka iznenada poplavila i da se jedan stariji čovek nalazi na drvetu. Nas trojica krenuli smo ladom nivom iz Niša samo sa ličnom zaštitnom opremom odelom, prslukom i torbicom s užetom za spasavanje. Planirali smo da izvidimo teren dok ne dođe ostatak ekipe sa čamcima i ostalom opremom seća se Radovanović, bivši pripadnik 63. padobranske brigade i prekaljeni ronilac.
Međutim, kada su stigli u Trgovište, situacija je bila dramatičnija nego što se očekivalo.
- Bio je potpuni mrak. Tamu su presecala svetla lampi, a jedino se čuo preteći huk nadolazeće vode. Čovek na drvetu bio je na izmaku snage. Kolega i ja smo se vezali konopcem i krenuli smo kroz vodu, od drveta do drveta. Matica je bila izuzetno jaka, nosila je drveće i stenje. Najveća opasnost je pretila od balvana u reci, jer smo znali da ako nas voda izbaci iz ravnoteže i ponese nizvodno neće biti vremena za drugi pokušaj spasavanja. Uspeli smo da dođemo do njega, navučemo mu prsluk i dovedemo ga na sigurno - seća se Radovanović.
Prvi stigli u Kraljevo
Kada se zemlja zatresla u Kraljevu, i u Kragujevcu, udaljenom 60 kilometara, sve se dobro ljuljalo...
- Odmah smo seli u vozila i krenuli da pomognemo. U Kraljevo smo došli prvi, oko četiri sata. Krenuli smo na najugroženije mesto, na kuću koja se „složila", jer su betonske ploče pale jedna na drugu. Nažalost, preživele nismo našli, ali smo izvukli ženu, a potom i muškarca, koji nisu davali znake života. To je bio naš prvi zadatak u raščišćavanju ruševina priča Milan Sudarević, vatrogasac iz Kragujevca, član specijalnog tima za spasavanje.
Njegov kolega Darko Petković kaže da su osetili dok su stajali na ruševinama još nekoliko potresa.
- Tu smo dežurali još četiri dana. Na sreću, nije bilo više žrtava, jer su se ljudi na vreme sklonili i pobegli na sigurno mesto. Dobro je što smo stigli prvi, što smo pokazali da znamo svoj posao. Ako se nešto slično, ne daj bože, dogodi, znamo šta radimo. Prvo tražimo preživele, onda biramo one koji su najugroženiji i izvlačimo ih. Pružamo im prvu pomoć i idemo dalje. Ovaj posao nije lak. Pored znanja treba i mnogo fizičke snage i rada, ali ništa nije teško kada se vide lica ljudi koji su u nevolji i koji čekaju pomoć kaže Darko Petković.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Kraljevu, Seizmološki Zavod Srbije
