Izvor: RTS, 19.Okt.2010, 18:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pušenje podelilo poslanike

Rasprava o zabrani pušenja u parlamentu bacila u drugi plan razmatranje izmena zakona o zdravstvenoj zaštiti. Pojedini poslanici traže poseban prostor za pušenje, iako zakon zabranjuje pušenje u državnim insititucijama. Šefovi poslaničkih grupa će ubuduće kontrolisati da li poslanici krše zakon.

Razmatranje dva akta iz oblasti zdravstva u parlamentu ostalo u senci rasprava o zabrani pušenja, koja će ubuduće važiti za obe zgrade najvišeg zakonodavnog tela. Mišljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poslanika o tome da li bi u parlamentu trebalo da postoji poseban prostor za pušače podeljena su.

Dok jedni podržavaju takvu ideju, drugi poslanici navode da se Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, po kome je pušenje u državnim insititucijama zabranjeno, mora poštovati.

Poslanik G17 plus Željko Ivanji kaže da nije pušač, ali i da bi apsolutno primenjivao zakon i da je pušač, a na pitanje da li bi u parlamentu trebalo da se napravi prostor za pušenje, Ivanji je rekao da "nijedan kvadrat zgrade parlamenta ne zaslužuje da bude ugrožen duvanskim dimom".

Poslanica radikala Lidija Vukićević, koja je, kako sama navodi, "strastveni pušač", rekla je da bi pušači trebalo da imaju svoje mesto u Skupštini koje će biti "kulturno, kao i u svim normalnim institucijama gde se poštuju pušači".

"U parlamentu u Strazburu se puši, a mi hoćemo da budemo veći papa od pape. Može da se pojavi inat, pa će biti nezgodno kada počnu da nas jure po nekim ćoškovima, ne daj Bože, po toaletu", rekla je Vukićevićeva.

I poslanica Nove Srbije Aleksandra Janković smatra da bi trebalo da postoji prostor za pušače. "Mnogi kažu da je u Srbiji ostalo samo pušenje, da je sve ostalo zabranjeno. Počeću da se pitam gde su ljudska prava pušača", navela je Jankovićeva.

Ona je kazala da je već videla neke poslanike koji puše ispred zgrade i da očekuje da će se uskoro i "na skelama pojaviti pušači" gde će pušiti na otvorenom prostoru sve dok se ne izađe u susret "ljudima koji ne mogu na silu da prekinu svoju zavisnost".

Milica Radović iz DSS-a kaže da joj lično zabrana odgovara jer nije pušač, ali da bi poslanicima koji puše trebalo omogućiti posebnu prostoriju za te namene.

Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić rekao je da je parlament doneo zakon i u obavezi je da ga poštuje, ali i naveo da u zakonu postoji mogućnost da se iznađe rešenje kako da se pušačima obezbedi prostor jer oni to mogu videti kao kršenje njihovih prava.

"Da li ćemo kao šefovi poslaničkih grupa imati problema sa poslanicima, to ćemo još videti", rekao je Ružić.

Za striktno poštovanje zakona zalaže se lider LDP-a Čedomir Jovanović. "Kao što me je zakon obavezivao da budem na Paradi ponosa, tako me i danas zakon obavezuje da od svojih kolega tražim da budu jednako odgovorni kao ja, pri čemu je moja pozicija lošija, jer sam nepušač", kaže Jovanović.

Poslanik PUPS-a Đuro Perić izjavio je da je dobro što je pušenje zabranjeno, ali da u Skupštini ipak treba obezbediti prostoriju za pušenje i dodao da je među poslanicima PUPS-a samo jedan pušač.

Pušenje u obe zgrade Skupštine Srbije - na Trgu Nikole Pašića i u Ulici kralja Milana, uključujući i bife i restoran, ubuduće će biti zabranjeno, a šefovi poslaničkih grupa biće zaduženi da kontrolišu da li se poslanici pridržavaju zabrane.

Pušenje je zabranjeno u kancelarijama, svim salama za sednice i odbore, novinarskim sobama, hodnicima, holovima, liftovima i službenim automobilima. Za kršenje zakona propisane su kazne od 5.000 za fizička lica i od 500.000 do milion dinara za pravna lica.

Poslanici raspravljali o zdravstvenoj zaštiti

Poslanici su na današnjoj sednici završili raspravu o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je rekao da će usvajanjem tog predloga svi zdravstveni radnici i drugi zaposleni u zdravstvenim ustanovama, moći da obavljaju dopunski rad do trećine punog radnog vremena.

On je istakao da će to moći da čine pod uslovom da se ne ugrožava rad zdravstvene organizacije u kojoj su već zaposleni.

Ugovor o dopunskom radu, kako je rekao, može se zaključiti za obavljanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i za usluge koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za koje ne može na drugačiji način da obezbedi odgovarajući kadar.

Obrazlažući Predlog odluke o planu razvoja zdravstvene zaštite, Milosavljević je naveo da je cilj usvajanja unapređenje zdravlja stanovništva Srbije i poboljšanje kvaliteta života i održivost sistema zdravstvene zaštite.

Ministar je ukazao na to da su među ciljevima zdravstvene politike i pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti svim građanima Srbije i unapređenje takve zaštite ugroženih populacija.

Kritika opozicije

Većina opozicionih stranaka navela je da se nadležni organi ne bave suštinskim problemima u zdravstvenom sistemu i podsetili da još uvek nije donet paket obaveznih zdravstvenih usluga.

Poslanici Nove Srbije kritikovali su predložena rešenja, navodeći da je neprihvatljivo da se resursi zdravstvenih ustanova, koje finasiraju građani, koriste u privatne svrhe, te da su zaposleni u državnom zdravstvu jedina kategorija službenika kojoj je omogućen dopunski rad u istoj delatnosti u privatnoj praksi.

I poslanici DSS-a su sličnog mišljenja. Oni su kazali da nisu protiv rada zdravstvenih radnika u privatnoj praksi, ali da je neprihvatljivo da neko koristi državne resurse, kupljene novcem građana Srbije i na taj način zarađuje.

Radikali smatraju da se radi o "šminkerskom zakonu" koji nastoji da ispravi greške nanete ranijim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti što se tiče dopunskog rada lekara, jer je njime napravljena diskriminacija, kao i da "večernje klinike" i dopunski rad neće doprineti smanjenju broja nezaposlenih lekara.

I poslanici LDP-a su pitali zašto još nije definisan paket usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja i kazali da izmene zakona pokazuju da se nadležni organi ne bave suštinskim pitanjima i problemima funkcionisanja zdravstvenog sistema, jer se njima predlaže vraćanje na stanje koje je bilo pre 2005. godine.

Pitanja poslanika

Poslanici su u delu sednice određenom za pitanja poslanika nadležnima, interesovali za način na koji će "Telekom" biti prodat i šta se namerava novcem od te prodaje, a zanimalo ih je i ko snosi odgovornost za nerede tokom i posle "Parade ponosa".

Poslanik LDP-a Zoran Ostojić ocenio je da postoje nejasnoće u vezi sa odlukom Vlade Srbije da proda 51 odsto kapitala kompanije "Telekom Srbija" i zapitao koliko će akcija "Telekoma" dobiti građani Srbije.

Šef poslaničke grupe Nova Srbija Velimir Ilić rekao je da se manipuliše time kako su potrošena sredstva od prodaje "Mobtela", upitavši da li je tačno da je vlada Vojislava Koštunice ostavila u kasi 1,6 milijardi evra od naplate "Mobtela", 300 miliona od operatera "VIP" i 360 miliona od "Robnih kuća Beograd".

Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, zatražio je odgovore na pitanja koliko lica je privedeno u vezi sa događajima od 10. oktobra u Beogradu, protiv koliko je pokrenut krivični postupak i za koja krivična dela, kakva je starosna struktura tih lica i koliko ima maloletnih među njima.

Poslanik Srpske radikalne stranke Boris Aleksić zatražio je od Vlade Srbije da vodi računa o svojim državanljanima koji se nalaze u Tribunalu u Hagu i ponovo zatražio da se vlada izjasni o pitanju zdravstvene zaštite lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja kome je, kao tvrde radikali, zdravlje ugroženo neadekvantnim lečenjem u Haškom tribunalu.
Pogledaj vesti o: Zakon o zabrani pušenja

Nastavak na RTS...