Izvor: Blic, 17.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici obole zbog šikaniranja na poslu
Čačak - Udruženje „No mobing“ iz Čačka u proteklih godinu i po dana dobilo je 240 pojedinačnih i kolektivnih molbi za savet i pomoć zbog raznih oblika šikaniranja zaposlenih na radnom mestu. Iako je najzastupljeniji u privatnim firmama, mobing je i te kako prisutan i u javnim preduzećima i ustanovama, kao i visokoškolskim institucijama. Među zaposlenima koji trpe šikaniranja pretpostavljenih ima radnika sa osnovnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << školom, ali i univerzitetskih profesora.
U ovom trenutku udruženje „No mobing" pred sudom prati 15 slučajeva zlostavljanja na radu, dok su dva slučaja maltretiranja zaposlenih rešena vanparničnim postupkom, povratkom radnika na radna mesta. Predsednik udruženja Radovan Đorđević kaže da je zabluda ako se misli da je nipodaštavanju nadređenih izložen isključivo neobrazovaniji deo populacije zaposlenih.
- Pre izvesnog vremena javio nam se profesor fakulteta, doktor nauka kome je zabranjen ulazak u svoju kancelariju. Odnete su mu stvari sa stola, onemogućeno mu je da radi i da napreduje u službi. Bio je izmučen psihički i fizički. Na osnovu njegovog iskaza i dokumentacije koju nam je podneo, zaključili smo da se radi o klasičnom mobingu jer je takva vrsta tretmana trajala više od šest meseci, a incidentne situacije događale su se barem jednom nedeljno - navodi Đorđević.
Na meti direktora našle su se i dve radnice jedne javne ustanove kulture u Čačku.
- Dve visokoobrazovane službenice žalile su se da ih direktor opstruiše prilikom realizacije projekata koje su radile u saradnji sa Ministarstvom kulture, svakodnevno im je otvarana elektronska pošta, duži period su vređane da ništa ne znaju da rade, da će dobiti otkaz. Zbog svega im je, kako su nam rekle, narušeno i zdravlje - kaže Đorđević.
Postoje i mnogo ozbiljniji vidovi pritiska na zaposlene, a jedan takav slučaj skoro se dogodio u nedavno privatizovanoj čačanskoj firmi.
- Direktor me je ucenjivao da će, ukoliko ne potpišem raskid ugovora o radu, biti ugrožena moja i bezbednost moje porodice. Postavljen mi je ultimatum da ako ne pristanem na otkaz, mogu da zaboravim na godišnje odmore i bolovanja, ma koliko mi dete bilo bolesno, te da će mi plata biti drastično umanjena - uplašeno kaže radnica koja ne želi da joj se pominje ime.
- Neverovatno s koliko mašte gazde, direktori i šefovi maltretiraju radnike. Na sceni je svojevrsna restauracija robovlasničkog sistema - naglašava Đorđević.
Nepoznavanje Zakona o radu i svakodnevni strah čine radnika lakom metom za poslodavce koji im uskraćuju osnovna radna prava - od neisplaćivanja ličnog dohotka, primoravanja na prekovremeni rad bez novčane nadoknade, rada subotom i nedeljom, preko nemogućnosti korišćenja godišnjeg odmora, pretnji otkazom, do raznih oblika verbalnog nasilja.
- Tačno je da je problem u nesavesnim poslodavcima, sporosti sudova i delovanju inspekcije rada, ali veliku odgovornost za svoj položaj snose i sami radnici. Većina ljudi koji nam se jave, ne isteraju stvar do kraja, već se uplaše i sklone. Zaposleni ne treba da ćute nego moraju sami da se izbore za svoja prava - navodi Milan Jovanović, sekretar „No mobing" centra.
On naglašava da je indikativno da ženski deo populacije pokazuje mnogo više želje i inicijative da reši svoj problem i one ne odustaju tako lako.
U udruženju „No mobing" kažu da će svima koji im se obrate obezbediti stručnu pomoć psihologa i advokata, kako bi pronašli izlaz iz teške situacije. Đorđević i Jovanović radnike podsećaju da je zakon na njihovoj strani i da ne smeju dozvoliti da ih poslodavac ili pretpostavljeni na bilo koji način omalovažava ili ugrožava.
Nema zakona protiv mobinga
Inspekcija rada u Čačku do sada nije imala prijave u vezi sa slučajevima mobinga, kaže Ljiljana Majstorović, načelnica ove službe.
- Kada bude donet zakon o mobingu, zaposleni će verovatno znati u kojim slučajevima mogu da se obrate inspekciji rada povodom ovog problema. Tek kada zakon bude tačno propisao koje situacije spadaju u mobing, onda se prema njemu možemo odnositi na odgovarajući način - ističe Majstorovićeva. Ona dodaje da u sadašnjem Zakonu o radu postoje opšte odredbe koje govore da se ne može ugrožavati zdravlje i bezbednost zaposlenih, ali da Inspekcija rada nije do sada imala zahteve za postupanje ni po tom osnovu. Predlog zakona o mobingu je ušao u skupštinsku proceduru u februaru 2009. godine.
