Izvor: Politika, 24.Feb.2010, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštićeni stanari izvan zakona
Za više od 40.000 stanara nacrtom zakona o denacionalizaciji nije predviđeno nikakvo rešenje mada će se ovi stanovi, kada bude donet, Zakon vratiti vlasniku koji postaje zakupac
Zakon o denacionalizaciji, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine a možda i pre, može da uspostavi pravdu za stare vlasnike stanova, a da istovremeno učini nepravdu prema „zaštićenim stanarima,” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosno korisnicima stanarskog prava na privatnim stanovima. Procena je da nosioci stanarskog prava koriste oko 10.000 stanova u svojini građana i da u 90 odsto tih stanova živi jedno porodično domaćinstvo, dok u 10 odsto postoje sustanarski odnosi. Većina ovih stanova nalazi se u centralnim opštinama u Beogradu.
U Nacrtu zakona o denacionalizaciji jasno piše da se stanovi vraćaju u svojinu bivšem vlasniku koji postaje zakupac. Vlasnik može da poveća zakupninu koju većina stanara neće moći da plati. Više od 40.000 ljudi može da završi na ulici. Ovakvim predloženim rešenjem rade se nove nepravde kako bi se ispravile one stare gotovo 60 godina.
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju kaže da je dobro što se taj slučaj zakupaca na neodređeno vreme nije našao u Nacrtu zakona o denacionalizaciji, jer je to pitanje regulisano Zakonom o stanovanju. Na potezu su opštine koje treba da zbrinjavaju korisnike stanova u privatnoj svojini. Međutim, opštine su od 1992. godine rešile samo stotinak slučajeva vrativši stanove samo jednoj maloj grupi takozvanih „originalnih vlasnika". Zakonom nisu predviđene nikakve sankcije za opštine i funkcionere u slučajevima neispunjavanja ove zakonske obaveze.
Profesor Vlastimir Dedović, predsednik Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu ističe da je položaj ovih „zaštićenih stanara” koji žive u ovim stanovima izuzetno težak i neizvestan. Oni nemaju nikakvu pravnu sigurnost. U beogradskim sudovima u toku je veći broj sudskih postupaka koji se odvijaju na štetu nosioca stanarskog prava u vlasništvu građana. Nisu retki slučajevi da porodice koje su decenijama živele u jednom stanu, budu iseljene u drugi, često manji i neodgovarajući stan u privatnom vlasništvu. Pojavile su se agencije za kupovinu neuseljivih stanova i iseljavanja stanara. Bilo je i slučajeva bukvalnog izbacivanja ljudi na ulicu.
Članovi Udruženja su svesni problema koji su nasleđeni iz prethodne zakonske regulative. Oni smatraju da je država oštetila stanare tretirajući ih kao stambeno zbrinute i isključujući ih iz podele i kasnijeg otkupa društvenih stanova, a i oduzimajući im još stanarsko pravo koje su imali 50 godina. Kako kaže Dedović izložila ih je problemima oko zakupa, dok su ostali građani dobili pravo da svoje stanove otkupe pod izuzetno povoljnim uslovima. Država je oštetila vlasnike, dajući drugima stanarsko pravo nad njihovim stanovima. Udruženje smatra da se jedna greška ne može ispraviti pravljenjem nove greške.„Nedopustivo je da nas naša država kazni zbog svog propusta time što je stvorila mogućnost da više od 40.000 porodica bude izbačeno na ulicu”, naglašava ovaj profesor. Jasno je da ne postoji brzo i lako rešenje ovog problema, ali se on ne može rešavati odlaganjem i nečinjenjem, zaključuje Dedović.
Nada Kovačević
[objavljeno: 19/02/2010]
