Izvor: Politika, 16.Avg.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro Petar Janković, penzionisani novinar „Politike”
Zaječar – U Zaječaru je, posle kraće bolesti, u 76. godini, preminuo Petar Janković, dugogodišnji novinar „Politike” i zaječarskog „Timoka” u penziji. Dugu i plodnu novinarsku i uredničku karijeru počeo je pre više od 50 godina u zaječarskoj novinskoj ustanovi „Timok”, u rodnom gradu, da bi ubrzo postao dopisnik „Politike”, najpre iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zaječara, a potom i iz Niša. U redakciju beogradske „Politike” stigao je 1978. godine. Do odlaska u penziju, 19 godina kasnije, bio je novinar i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika ovog lista. Prijatelje i saradnike plenio je nesvakidašnjim šarmom i profesionalnom spretnošću, a posebno će ostati u sećanju njegovo urednikovanje na Beogradskoj hronici „Politike”, koje se posrećilo stasavanjem nekolicine sada poznatih novinara i urednika ovog lista. Ti uspešni „Politikini” profesionalci rado se i sa zahvalnošću sećaju svog šarmantnog prvog učitelja Pere. Petar Janković ostaće posebno upamćen po mnogim novinarskim tekstovima iz Timočke krajine i Ponišavlja. Posebno po onim iz vremena izgradnje prve dunavske hidroelektrane kod Kladova, koji su objavljeni u „Politici”, „Timoku” i zaječarskom časopisu „Razvitak”.
S. Todorović
-----------------------------------------------------------
IN MEMORIAM PETAR JANKOVIĆ
Čovek je umro, i tu nema šta da se doda ili oduzme, osim da se nešto napiše i čitaoci, možda, saznaju nešto što nisu znali o Zaječarcu i Nišliji Petru Jankoviću, uredniku u „Politici” sedamdesetih i osamdesetih. Petar Janković je prestao da živi u rodnom gradu Zaječaru, u ponedeljak, 15. avgusta 2011.
Njegova biografija je – kao, uostalom, većina biografija novinara po srcu i duši – vrlo kratka. Bio je novinar. Eto, i tu baš kao i kod smrti nema šta da se doda ili oduzme. Nije bio učesnik mnogobrojnih radnih akcija, nikad nije bio na takozvanim funkcijama, nije sedeo u kafanama sa političarima, nije išao leti na more, nije nosio kravatu, a od imovine je imao platu, kasnije penziju, i „fiću” zaječarske registracije.
Ceo njegov život tekao je u novinskoj redakciji. Najpre u dopisništvu „Politike” u Nišu, potom, od početka sedamdesetih, u Makedonskoj 29, u Beogradu. Urednik nedeljnog broja, šef deska, urednik unutrašnje rubrike, savetnik, penzija.
Petar Janković, zanimljiv lik: ne može se reći, kao što se u ovakvim prilikama po inerciji kaže da je „svojim tekstovima ostavio neizbrisiv trag u srpskom novinarstvu”. Nije. Njegova novinarska tajna bila je u nečemu drugom. Bio je rođeni urednik.
Bio je majstor da u tuđim tekstovima – pogotovo tekstovima mladih novinara – prepozna talenat i budućnost, ili da posavetuje autora da promeni posao. Nema podataka da je ikad pogrešio u proceni. Govorio je: „Ja ne umem to da napišem, ali znam da ti umeš, i znam kako možeš.”
Mnogi od tih novinara koji su prve redakcijske dane provodili uz Petra Jankovića, danas su visoko kotirani u srpskom žurnalizmu. U srpskom „Politikinom” žurnalizmu. Nije svejedno.
Bio je, dakle, rođeni urednik, i bio je rođeni šarmer. Ne pamti se da je ijednu profesionalnu i svaku drugu rečenicu, izgovorio bez duha i vica. Kad se radni dan u Makedonskoj 29 približavao kraju, mladi novinari su se okupljali na petom spratu, na kafu i piće, kod Pere. To je bila neka vrsta doživljaja.
I tako, otišao je taj zanimljivi čovek, novinar po duši, intelektualac po znanju i elokvenciji, mađioničar po šarmu, Zaječarac po karakteru – Petar Janković.
Miroslav Ćosić
objavljeno: 17.08.2011
