Izvor: Press, 07.Feb.2014, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voleo bih da se pojavi još neki Vučić
Srbija je pod ručnom, a stalno daje gas. Kao neki oldtajmer kome su prijatelji pozajmili malo kinte, da majstor obnovi mašinu i karoseriju, bez izvesnosti da li će mašina da krene u najodlučniju trku do sada ili će muzeju da se preda, kao eksponat za primer i sećanje. Vekovima unazad, svi znamo da se Srbija nalazi na istočnim vratima Evrope, ali s tim stalnim ponavljanjima Evropa, Evropa, Evropa... dolazimo do dileme "Da li smo mi stvarno u Evropi ili na nekom drugom mestu, pa apliciramo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da nas neko sve đuture sa tradicijom, kulturom, verom i nadom, preseli u civilizaciju?" Možda se granica preko noći, a da nam to niko nije javio, pomerila, pa mi više nismo tamo gde jesmo. Okej, idemo napred, ali hajde da podvučemo crtu i vidimo koliko smo postigli do sada i gde bi to svi zajedno otišli! Volim svoju zemlju i ne osećam se prijatno kada je bilo ko sa strane omalovažava, sputava da raširi krila i bez argumenata sa uporištem u realnosti, osporava!
Posle desetak izbora da li te zanima kampanja? Hoćeš li sesti pred televizor da bi gledao predizborne duele?
Mene zanimaju izbori iz jednog drugog, racionalnog ugla. Da vidim dokle je i na kakve je sve ustupke ko od političara spreman, da vidim koju cenu danas, posle svega, ima čast i obraz, da vidim ko je koga do juče kleo, a sa njim ipak dalje iz nekog interesa, po cenu budućnosti građana, kao nemih posmatrača, dalje ide zagrljeni. Bojim se da se tu dostojanstvo uspavalo, s obzirom na činjenicu da su se svi unakrst između sebe u više navrata maksimalno izvređali i iznipodaštavali. Bojim se da je ovaj narod preumoran da po ko zna koji put traži vazduh pod vodom i rupu u zaleđenom jezeru. Kažu stariji "Ajde sad još samo ovaj put". Uvek je to ajde još ovaj put. Postali smo imuni na našu sudbinu i na sve što nam se događa. Koliko puta smo platili račune za struju i slepo verovali, bez i da smo ih kontrolisali, da su oni tačno, u ime naroda, obračunati. Ali neko je slučajno pogledao u račun i video da nije baš sve tako ispravno-čisto, kao što se tvrdi i da ipak, još uvek hoće da nas po ušima neko bez razloga odvali. Međutim, i pored i posle svega, mi još uvek imamo poverenja, ali smo ipak više umorni nego što smo slepi.
Imamo projekat "Beograd na vodi", a kako ti izgleda Beograd na zemlji?
Pripadam generaciji koja je odrasla na hlebu, masti i ljutoj alevoj paprici! Pripadam običnom i jednostavnom svetu i iz tog ugla gledano, pre tog "Beograda na vodi" samo bih se na kratko, na mestu "Glavnog Pilota i posade ove naše letelice", okrenuo i video koliko je miliona domaćinstava trenutno na vodi - iz nemoći nemanja novca, u dubokom postu na vodi, pa bih se potrudio da sva ta domaćinstva prvo budu na suncokretovom ulju, ipak, malo optimizma sa pogledom sunca u tanjiru ne bi bilo na odmet, bar za početak. Pa malo da upadne tu i neki komadić mesa u lonac da se deca osokole, da se ne svode svi obroci baš samo na testo. A onda kada se građani vrate na ulje, pa se dogodi vreme da sa suncokretovog ulja svi pređu na maslinovo i kad upadne ozbiljna komadina šnicle u tanjir svakog građanina ove zemlje, e tek tad iz mog ugla, možemo da pričamo o Beogradu na vodi. Najlakše je sesti u neku fotelju i komandovati iza debelih tapaciranih vrata, da te niko ne čuje. Hajde da se vrata malo odškrinu i da svi čujemo o čemu se radi! Iz daleka kao da se naslućuje humani zveket dobrih namera i čvrste želje, da se krene u smeru odlučne promene na bolje, bez lažnih obećanja!
Kod Vučića?
Da, iz njegovih reči se čuje zveket dobrih namera, koje se pre ili kasnije mogu pretvoriti u smisao. Oseća se inicijativa! Ne bih voleo da bilo koga ko je pozvan da vodi ovu zemlju, umori obim posla koji ga očekuje, pre vremena, i da ga uspaniči štoperica koja blinka željom da normalni život u Srbiji napokon ponese pobedu. Voleo bih da se pojavi još par ljudi sa istovetnom kubikažom, odlučnošću, željom i potrebom. Ova zemlja treba vođu. Danas je to on, a sutra će biti neko drugi. Suština i treba da se traži u modelu nadgradnje, ne razgradnje. Ne bih voleo da se ponovo po ko zna koji put svi nađemo u istom vagonu, da ćutimo, svesni da voz juri ka ponoru. Dosta bre više tog pogrešnog perona!
Mnogi intelektualci su poslednjih godina izjavljivali da Srbiju može da spasi prosvećeni apsolutista. Da li smo ga dobili?
Ne znam da li smo dobili, vreme će pokazati. Postoji ta neka hladna distanca u njegovom ponašanju, kroz koju se ne da proceniti. Iz marketinškog ugla političkih eksperata, navodno on najbolje sam sebi radi kampanju. Mudro pravi razliku. Zna da nije vreme za slavlje i taj trenutak verovatno odlaže, kolač hleba i igara raspoređuje taktično. E sad videćemo šta nas to čeka u budućnosti, "Black Dog" ili "Stairway to heaven"! Vreme je za harmoniju.
