Izvor: Press, 27.Mar.2013, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Večeras premijera filma "21 and over"

Student koledža, odlikaš, Džef Čang (Džastin Čon iz filma „Sumrak saga“) oduvek je radio ono što se od njega očekivalo. Ali kad ga njegova dva najbolja druga, Kejsi (Skajlar Estin) i Miler (Majls Teler) iznenade i posete na njegov 21. rođendan, on odlučuje da uradi nešto neočekivano, za promenu, iako ga sledećeg jutra čeka presudni razgovor za prijem na Medicinski fakultet. Ono što je trebalo da bude „jedno pivce“ prerasta u noć prepunu haosa, preteranog uživanja i neverovatnih ludorija u ovoj nesvakidašnjoj komediji.
Ne tako davno, Kejsi, Miler i Džef Čang bili su nerazdvojni prijatelji. Naravno, Kejsi je malo odmereniji u poređenju s Milerom „divljim detetom“, uz Džefa Čanga koji im je služio kao tampon zona, onako studiozan i ambiciozan. Ali upravo zato su oni najbolji prijatelji jer se međusobno nadopunjuju. Možda ih je pohađanje različitih koledža fizički udaljilo, ali su i dalje jednako bliski. Ovo putovanje na univerzitet u Sijetlu predstavlja izvor novih zajedničkih doživljaja jer konačno, iz ugla zakona, sva trojica mogu potpuno slobodno da uživaju bez mučenja s lažnim ličnim kartama i dosadnim izbacivačima. Postoji samo jedan problem: naporni i suviše brižni otac Džefa Čanga, inače doktor po zanimanju, zakazao je razgovor na Medicinskom fakultetu za 8 ujutru, rešen da sin krene njegovim stopama. Srećom, Miler nudi kompromis: samo jedno piće, jedno jedino. To je jedino moguće i pravedno jer su on i Kejsi prešli toliki put da iznenade Džefa Čanga. Čak će ga vratiti kući do ponoći. Ovo svakako zvuči sasvim razumno sve dok se jedno piće ne pretvori u mnoštvo.

Švrljanje od bara do bara za Džefov rođendan uskoro postaje noć za pamćenje s mnogo pića i jahanjem mehaničkog bika. Čak se i Kejsi dovoljno opušta da se muva s vraški zgodnom Nikol, drugaricom Džefa Čanga. I kao da ništa ne može da krene naopako! To jest, sve dok Džef Čang ne počne da gubi svest i ne bude vreme da ga vode kući. Naravno, ovo bi trebalo da bude kraj večeri, samo što Miler i Kejsi zalaze na nepoznatu teritoriju; nemaju pojma gde Džef Čang živi!
I dok vreme do važnog razgovora za Džeka Čanga polako otkucava, Kejsi i Miler kreću u epski pohod da svog pijanog druga vrate u krevet. Na svom putešestvijiu uspeli su da razljute latino sestristvo, maskote univerziteta, razjarenog bufala, i Rendija, Nikolinog dečka navijača. Trenutak kad se njihovo prijateljstvo dovede u pitanje biće i trenutak najvećeg iskušenja za sve njih.
Džon Lukas (Jon Lucas) i Skot Mur (Scott Moore) debituju kao režiseri na ovom filmu. Do sada su pisali scenarije za „Mamurluk u Las Vegasu“, „Budi malo ja“, „Sve moje bivše“. Producenti Dejvid Hoberamn i Tod Liberman su oberučke prihvatili i iskoristili priliku da sarađuju sa već priznatim autorima koje su i sami cenili. U rukama su imali scenario koji je u osnovi jednostavan, međutim, to ne znači da nije zašao i malo dublje. „Osnovna premisa su tri prijatelja koji slave punoletstvo jednog od njih i čija noć zabave skreće u potpuno neočekivanom pravcu,“ kaže Mur. „Pitanje koje istražujemo jeste da li je većina prijateljstava zasnovana na blizini?“ Ova tema određuje priču; i to je veoma jasno kad se prijateljstvo dovede u pitanje. „Vi stičete velika prijateljstva, ali da li je to zato što zaista upoznajete ljude i ostvarujete duboku prisnost, ili je razlog samo činjenica da živite u blizini neke osobe, pa vam je lako da se družite i izlazite s njom?“ kaže Mur.
I dok su nesvakidašnje scene uobičajene za ovaj žanr komedije, „21 - POTPUNO PUNOLETAN“ iznenađuje kako pravi ravnotežu između komičnih scena i običnih situacija s kojima gledalac može da se poistoveti.
Pošto su napisali izuzetno uspešnu komediju „Mamurluk u Las Vegasu“, Džon Lukas i Skot Mur su se okrenuli scenariju za „21 - POTPUNO PUNOLETAN“ koji nije zasnovan na njihovom iskustvu, već je ispunjen neverovatnim stvarima koje su oduvek želeli da urade. „Skot i ja smo uglavnom pisali inspirisani onim što smo priželjkivali da nam se desi. Mislim da moj 21. rođendan nije bio tako lud kao što bih voleo da je bio. Svakako sam tada zgrešio, ali nisam bio ni blizu onome kroz šta naši junaci prolaze,“ kaže Lukas.
„’Mamurluk u Las Vegasu’ je u potpunosti bio film reditelja Toda Filipsa i on je to odlično odradio. Ponosan sam što je moje ime na njemu, ali ovaj film više odražava nas dvojicu. Naša komedija ima malo drugačije polazište. Emotivnija je. To sam shvatio onda kad smo snimali scenu povraćanja u baru,“ smeje se Lukas. „Ispunjena je osećanjima.“
„Takođe nam se dopada i komedija sa strukturom trilera jer se ne oslanjate samo na šale; šale su teške,“ ističe Lukas. „Uspešne komedije imaju nešto više od smeha, one vas uvlače u priču i teraju vas da brinete za likove i dok se smejete.“
„Takođe, Džon i ja volimo da pišemo scenarije za filmove koji govore o univerzalnim iskustvima,“ dodaje Mur. „Kao scenaristi, pokušavamo da izvučemo maksimum iz svega. Imali smo spisak stvari kroz koje su verovatno svi u žvotu prošli. Skoro svi su proživeli mamurluk, i u nekom trenutku u životu postali punoletni. To je malo ’vatreno krštenje’. Ovo smo imali na umu i to se potpuno uklopilo u iskustvo koje je Džon doživeo na muzičkom festivalu koje je dovelo do ovog filma.“
„Bio sam u pustinji u Koačelji, stvarno je bilo vruće i sestra devojke mog druga se neviđeno odvalila. Karte su bile veoma skupe, putovanje je bilo dugačko, a on je proveo sve vreme noseći tu sirotu devojku,“ smeje se Lukas. „Sad imam 35 godina i kao filmski scenarista nalazim podsticaj za pisanje u svemu što mi se nekad dešavalo. To osećanje dok nosite svog druga kući, verovatno ste to radili bar jednom u semestru tokom studija, podseća na scenu kad junak u Vijetnamu nosi svog druga kući... Počele su da mi nadolaze ideje i pomislio sam da tu možda ima nečeg.“
„Punoletstvo se zaista proslavlja,“ dodaje Lukas. „Potpuno odlepljujete. Velika je stvar u Americi kad napunite 16 ili 17 jer možete konačno da vozite, ali kad napunite 21 i postanete punoletni, to je zaista uzbudljivo. Ne kažem da posle toga sve ide nizbrdo, ali ne slavite na isti način 22. rođendan. Možda slavite 30, ali ne previše, a kad napunite 40 to i nije nešto posebno.“ Mur dodaje, „Onda prestajete da slavite. Gotovo je.“
„Ali 21. je dan kad izlazite sa svojim prijateljima. U filmu to nazivamo američkom bar micvom, jer baš tog dana u Americi priznaju da ste odrasla osoba,“ objašnjava Lukas. „Tada možete da radite sve što niste smeli. To je trenutak kad uđete u svoj prvi bar i konačno ne morate nikog da lažete da biste ušli unutra, ne morate da budete prevarant, dobrodošli ste i to je fantastičan osećaj.“
Atmosfera prijateljstva je bila i deo snimanja. „Rad sa Džonom je kao druženje s najbojim drugom,“ kaže Mur. „Drugi rediteljski timovi su nam savetovali da se podelimo tako da jedan priča s garderoberom, drugi da bude zadužen za kameru, lokacije, šminku i tako dalje. Mi smo se malo podelili, ali bio sam iznenađen koliko smo bili slobodni... mnogo smo se nadopunjavali.
Lukas takođe komentariše, „Mislim da je ovo posao za dva čoveka.“ Ja sam dobra polovina reditelja, ali sam siguran da nisam ni blizu dobrom celom reditelju. Praćenje glumačkih izvođenja i šala i ubacivanje alternativnog teksta je zabavno. Skot prati sve tehničke stvari, ono u čemu ja nisam baš dobar, na primer u listi kadrova. Ovo će nas ili još više zbližiti ili uništiti naše scenarističko partnerstvo. Mislim da smo morali da se podelimo jer na isti način i pišemo. Postoje određene stvari u pisanju u kojima su jedan ili drugi bolji, i nekako naučite da radite ono gde ste najjači.“
 Odabir glumaca Odabir glumaca ne mora da bude veliki izazov sam po sebi, međutim, za ovakvu komediju biranje trojice protagonista nije baš uobičajeno. Autorima je bilo važno da za glavne uloge odaberu glumce koji nisu odmah prepoznatljivi. To bi omogućilo gledaocima da lako urone u putovanje pripovedanja bez nekih predrasuda o tome koga gledaju. Producent Dejvid Hoberman kaže: „Kad odgledate ovaj film, činiće vam se kao da ste i sami imali iskustvo s koledža. Zato smo svakog ko je imao neku prošlost ili bio prepoznatljiv – a bilo je mnogo njih koji želeli da se priključe – na neki način odbijali.“
Kako je Džastin Čon odabran za ulogu Džefa Čanga? „Na starinski način. Došao sam na audiciju,“ kaže on. Pošto je poslao snimak za audiciju, Čona su pozvali još nekoliko puta, da bi na kraju imao probu sa Skajlarom i Majlsom gde je trebalo da se proveri da li između ove trojice glumaca ima hemije. Rezultat je bio fantastičan, baš onakav kakav su svi priželjkivali. „Među nama je odmah proradila hemija,“ kaže Čon. „Odmah smo bili opušteni zajedno i uopšte nam nije trebalo mnogo vremena da postanemo stvarno dobri prijatelji. Džon i Skot su bili beskompromisni u vezi s izborom glumaca. Morali su da budu sigurni da su odabrali prave ljude, a između nas se odmah stvorila hemija.“ Sama prilika da radi sa Džonom Lukasom i Skotom Murom je dodatno doprinela Džastinovom uzbuđenju. Bio sam poptuno oduševljen jer su oni sjajni scenaristi i velika mi je čast da igram u njihovom režiserskom prvencu.“
 Izbor lokacije snimanja U potrazi za lokacijom na kojoj će da se odvija priča fiktivnog univerziteta Nortern pasifik, Lukas i Mur su znali šta je lokacija broj jedan: Vašingtonski univerzitet u Sijetlu. „Borili smo se za njega,“ kaže Mur. „Studentski grad je predivan“. Tod Liberman se priseća: „Njegova širina, zelenilo, lepota, stare zgrade od cigle. Tačno ono kako film treba da izgleda.“ Autori su odabrali ovaj univerzitet posle obilaska više mesta u Oregonu, Severnoj Karolini i Kanadi. Bio im je potreban veliki studentski grad da bi publika lako mogla da poveruje da junaci mogu da se izgube. I glumci su uživali u okruženju. Teler objašnjava: „Energija koja potiče od snimanja u pravom studentskom gradu, ne može da se proizvede u studiju s replikom grada. Važno je da se osećate udobno tamo gde snimate. Kad sam video slike studentskog grada i kad sam konačno ušao nag u njega, osećao sam veliku bliskost. Osećao sam povezanost.“ 

Nastavak na Press...