Izvor: Mondo, 27.Jun.2019, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uznemirujuć muzički spektakl na telefonima u Beogradu
Bili smo deo interaktivnog performansa “nove muzike za pametne telefone“, koji nas je prilično uznemirio i izbacio iz koloseka…
U Beogradskoj filharmniji je održan interaktivni muzički spektakl “PHONES:ON, Nova muzika za pametne telefone“, koji je kompozicija nove muzike, koje dozvoljavaju ili zahtevaju da se izvode uz različite načine upotrebe telefona.
Tokom jednosatnog koncerta, možda bi to zaista bolje bilo zvati performansom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << telefoni služe ka izvor zvuka, prikazuju note, šalji i primaju uputstva, diriguju, osvetljavaju lica, fotografišu, prikazuju audio-vizuelni sadržaj i koriste aplikacije. Publika, takođe učestvuje u nastupu, ali samo tokom određenih kompozicija, služeći se svojim telefonima i prateći uputstva sa scene.
Tehnologija nikad neće zameniti ljudsku kreativnost, pa zašto ne bismo uz pomoć telefona pretvorili publiku u umetnike.
PHONES:ON izvođači
Modernistički pristup urbanom muzičko-scenskom spektaklu ogleda se u raznolikosti izvođača, njihovih telefona, instrumenata, slobodne scene, velikog video-bima kao dela scenografije i naravno sadržajem, koji se izvodi.
Šest članova na sceni, zapravo sedam, ako računamo i kompjuterskog genija sa strane za audio-video podršku, izvodi kompozicije satkane od vrlo malo klasičnih instrumenata i sa puno digitalnog zvuka. Čak i “klasičan“ muzički deo ne zvuči tako, već je prilagođen digitalnom, pa klavir zvuči kao da je u toku štimovanje, žice viole se štipaju, a flauta, harmonika, kontrabas i truba više krče, nego što zvuče. Zapravo, lični doživljaj je, osim što je koncert iznenađenje sam po sebi, vrlo upečatljiv i prilično uznemirujuć, jer ako je “PHONES:ON“ onomatopeja ili metafora modernog sveta, ovog u kojem svi živimo, onda nam se to nimalo ne dopada.
Muzika nije muzika, a izvođenje nije izvođenje. To je neka čudna mešavina jurnjave za klikom, internetom, onlajn životom i selfijem, naravno!
PHONES:ON izvođači
Novu muziku za pametne telefone stvorili su i izveli Jelena Vujinović na flauti, Jovan Savić na trubi, Maja Bosnić za klavirom, Branko Džinović na harmonici, Tamara Marinković-Tomić na violi i Boban Stošić na kontrabasu. Arsenije Savić je bio audio-video podrška na računaru.
Muzičari tokom izvođenja redovno čačkaju telefone, zaustavljaju se da bi napravili selfi, podelili nešto na mrežu, pročitali vest… Prekidi su nasumični, iznenađujući i u potpunosti odvlače pažnju i sa ono malo muzike, koja se može čuti. Zato je doživljaj nelagodnosti i uznemirenosti pojačan do maksimuma.
“Nadogradite mi potiljačni režanj delom čeonog režnja. Ja ne posmatram. Ne planiram, ne organizujem... Nemam ništa s tim, jer sve imam, kao što sam već rekla na - internetu“, poruka je The Upgrade numere, četvrte po redu, koja je i najmračnija i izaziva da vam se stomak prevrne. U mračnoj, izmišljenoj čekaonici shvatate da se svet pretvorio u internet frankeštajna, koji će učiniti sve da se prilagodi internetu, pa i nadograditi sebe na uštrb dugih delova tela, da bi unapredio one, koji su mu isključivo potrebni za internet.
Izvor: MONDO
Prva numera, Volunteer Chorus, bavi se isključivo statusima sa Facebook mreže, pa sa pozornice stižu aktuelne teme, od komentara na popularne serije, do vremenske prognoze, udomljavanja kučića i svakakvih koještarija, kojima smo svakodnevno zatrpani. Umetnici jednostavno šetaju scenom, “pilje“ u svoje telefone i naglas čitaju statuse, koji se prepliću jedni s drugima, savršeno oslikavjući frenetičnu svakodnevnicu, koju doživljavamo na društvenim mrežama.
Izvor: MONDO
Već u trećoj numeri, Steady Shot, na sceni se uz “trabunjanje“ klavira prave selfiji uz prekide izvođenja, kombinuje sviranje klavira sa lupkanjem po instrumentu i muziciranje sa telefonom i Bluetooth zvučnikom. Ova izvedba tiče se sveopšte histerije za pronalaženjem savršenog kadra, korišćenja kamere i odabira jedne u moru fotki, koje nikad ne ugledaju svetlost dana.
Izvor: MONDO
Od pete numere, od ukupno sedam, publika se uključuje u izvođenje, korišćenjem virtuelnog kompozera sa šest zvukova, od koji su tek tri melodična. Jedan je puko šuštanje, drugi pištaljka, a treći nekakav pisak visoke frekvencije. Tokom ove pesme publika zajedno sa izvođačima “udara“ po ekranu telefona po zadatom broju (od jedan do šest), da bi se kasnije izvedba pretočila u samostalan izbor muzike, koju kako je publika stvara prate različite animacije na video-zidu.
Tako se koncert i završava, ali ne bez selfija, naravno! Prvo selfi pravi publika sa izvođačima, a onda uvis diže ulaznice i telefone da bi muzičari napravili selfi s publikom.
Izvor: MONDO
Na kraju, ostaje snažan utisak o tome da ne želite da budete deo svega toga, što ste upravo čuli, jer je uznemirujuće, ne dopada vam se i tera vas da se ježite, ali ne zbog zadovoljstva. Zapravo, ovo je jedan od najjačih doživljaja moderne muzike, koji ne bismo voleli više da doživimo. Ne zato što su muzičari bili loše, baš naprotiv - na maestralno upečatljiv način dočarali su svet u kojem živimo i koji ne zvuči nimalo lepo!
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.
Izvor: MONDO
