Izvor: Blic, 01.Apr.2015, 21:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upoznajte najusamljeniji grad na svetu
U središtu Atlantskog okeana, 2.000 kilometara udaljen od najbližeg kopna, na ostrvu Tristan da Kunja, nalazi se najusamljeniji grad na svetu.
Potrebno je više od sedam dana putovanja čamcem da bi se došlo do Naselja, kako se često naziva ovaj grad.
Najbliže naseljeno ostrvo je Sveta Jelena, i udaljeno je 2.000 kilometara, dok je najbliže kopno Severna Afrika, koja se nalazi na 2.400 kilometara od Naselja.
Geolozi smatraju da je Tristan rezultat vulkanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << erupcija u Atlantskom okeanu. Iz ugla istoričara, ovo je svojevrsna vremenska kapsula u kojoj se još uvek mogu primetiti tragovi kolonijalne Engleske.
Tristani, kako ih istoričari zovu, predstavljaju zajednicu koja je očuvala jedan drugačiji način života od onog koji je danas dominantan u najvećem delu sveta.
Međutim, od nedavno, Tristani su odlučili da za pomoć zamole baš taj veliki svet, tako nepoznat i udaljen od njihovog majušnog grada.
U saradnji sa Kraljevskim institutom britanskih arhitekata, lokalna vlast Tristana raspisala je otvoren konkurs za projekat koji će Naselje uvesti u 21. vek, i omogućiti samoodrživi razvoj u nadolazećim decenijama.
U Tristanu danas živi otprilike 300 ljudi - što je dosta, verovali ili ne, imajući u vidu da je populacija značajno opala u dvovekovnoj istoriji.
Zajednica je zvanično osnovana 1810. godine iz jednog razloga: bila je "blizu" ostrva Sveta Jelena, ostrva na kojem je zatvoren Napoleon.
Kada su Englezi uvideli da je paranoja o Napoleonu uzela maha, odlučili su da odu. Međutim, neki su odlučili da ostanu, potpisavši "ugovor o vlasništvu" sa Velikom Britanijom.
Tristan je polako izrastao u pravu zajednicu. Prepušteni sami sebi, daleko od sveta, stanovnici su sve radili sami: od proizvodnje odeće i hrane do izgradnje kuća i brodova.
Iako Tristani obožavaju svoj način života, poteškoće su neminovne, s obzirom da je sve teže preživeti na ostrvu.
Poljoprivreda je sve teže održiva, s obzirom da kvalitet zemljišta i nije baš sjajan. Pitanje pijaće vode je takođe kritično, a suše predstavljaju gorući probem.
Pre više od 50 godina, nakon što je vulkan sravnio sve na ostrvu, stanovnici su morali da odu u Englesku. Dobili su izbor: da ostanu u modernom, za njih nepoznatom svetu. Međutim, odlučili su da se vrate i bore za svoj način života.
