Izvor: Mondo, 14.Dec.2017, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko kolo - kulturno nasleđe ČOVEČANSTVA!
Tradicionalna narodna igra je zvanično na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa ljudske vrste!
Nakon upisa slave i kola na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijlanog kulturnog nasleđa, Srbija namerava svake godine da upiše po jedan element svog kulturnog nasleđa na tu listu, a u razmatranju su frulaška praksa, Vukov sabor i zlakuska grnčarija, rekao je danas predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Danijel Sinani.
Ministar kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << i informisanja Vladan Vukosavljević, ministar zaštite životne sredine i predsednik Skupštine saveza kulturno-umetničkih društava Srbije Goran Trivan, v.d. direktora Etnografskog muzeja Tijana Čolak-Antić Popović i članovi tima za izradu nominacije kola, složili su se danas oko značaja upisa tog elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, čime je prepoznata i priznata njegova vrednost.
Ministar Vukosvaljević je na konferenciji za novinare u Etnografskom muzeju naglasio da Srbija ima šta da ponudi svetskom kulturnom nasleđu i da je za narednu godinu u planu pevanje uz gusle.
On je ocenio da upisom kola na Uneskovu listu, Srbija obogatila svetsku kulturnu baštinu i dodao da to predstavlja podstrek da se nastavi sa čuvanjem i negovanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa i ojača ameterizam u Srbiji, primetivši da kulturno nasleđe ima i veliki turistički potencijal.
Srpsko kolo na listi Uneska!
Trivan je u ime kulturno-umetničkih društava iz čitave Srbije nazvao upis kola na Uneskovu listu plenetarnim događajem i naglasio da su KUD-ovi sačuvali tu bogatu tradiciju i kao takvi čine suštinski deo kulture srpskog naroda.
"Moderno vreme je donelo čitav niz vrednosti, koje su zapravo nevrednosti, a kolo je kao paradigma kulture i umetnosti neponovljivo i nešto što izaziva pažnju širom sveta gde je cenjenije nego u Srbiji", istakao je Trivan, dodavši da moramo da počnemo da cenimo svoju tradiciju koja je "najlepša na svetu".
Predlagači elementa kola za Uneskovu listu su Fakultet muzičke umetnosti, Centar za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije (CIOTIS) i ansambl "Kolo".
Etnomuzikolog i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti Selena Rakočević objasnila je da nominacija podrazumeva grupu narodnih igara koji imaju isti obrazac pokreta (iste korake) - izvode se desno, zatim sledi igranje u mestu, pa levo i potom igranje u mestu.
Ona je rekla da je kolo tek poslednjih decenija poprimilo značaj koji danas ima i pomenula "Moravac", "Kukunješ", "Žikino kolo", "Moravsko kolo", dok poslednjih decenija dominira "Užičko kolo".
OJSA! Srpsko kolo usred hrvatskog letovališta
"Budući da je kolo prisutno na svim svetkovinama, masovnim i porodičnim, ono je nesumnjivo poprimilo prepoznatljivu funkciju srpskog nacionalnog identiteta i zbog toga se u narodu naziva 'srpskim kolom', kolokvijalno 'kolcem' ili jednostavno 'kolo'", rekla je Rakočević, dodavši da nominacija ne podrazumeva "Vlaško kolo", "Čačak", "Bugarku", "Malo" ili "Veliko kolo" sa teritorije Vojvodine.
Ona je ukazala na značenje koje kolo ima danas u Srbiji, a kojeg, smatra, nismo dovoljno svesni.
"Kolo ima veliki saborni potencijal za sve žitelje Srbije. Izvođenje kola je paradigma jednakosti, koja je bazirana na poštovanju uzajamnih različitosti, jer u kolu smo svi jednaki i dok igramo kolo prevazilaze se sve granice, etničke distance, konfesionalne i religiozne razlike među nama, statusne, socijalne, ekonomske, profesionalne, rodne, starosne razlike. Držanjem za ruke, kroz igranje kola, ostvarujemo zajedništvo", pojasnila je Rakočević.
Direktor ansambla "Kolo" Vladimir Dekić je rekao da od prve koreografije Olge Skovran iz 1948. godine pa do danas taj ansambl ima kolo na svom repertoaru.
Do danas urađeno je devet koreografija sa tim elementom i "Kolo" na svakom koncertu u Srbiji i svetu izvodi jednu od tih koreografija.
http://mondo.rs/a1062950/Zabava/Kultura/Kolo-na-listi-Uneska-UNESCO.html
.jpg)
