Izvor: B92, 17.Mar.2018, 21:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sokobanja čuva sećanje na Ivu Andrića
U ratnim godinama Ivo Andrić pronašao je utočište i inspiraciju za pisanje u izolaciji u Sokobanji. Kasnije je ovde dolazio bar jednom godišnje, odmarao, pisao, družio se sa meštanima i gostima. Sokobanjci čuvaju sećanje na nobelovca.
"Ne znam čega ovde stvarno ima. Ali, znam da posle 15 do 20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen", govorio je Ivo Andrić.
Kada je upoznao nobelovca 1971, Slobodan Krstić radio je u hotelu "Moravica" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao konobar.
"Interesantno je da je uvek boravio u apartmanu 144, da je boravio po mesec ili dva... Dolazio je i po dva puta godišnje. Trudio sam se da budem ljubazan jer sam znao da je reč o nobelovcu, čoveku koji ima harizmu i koji je voleo da priča sa svima nama", rekao je Krstić.
"Drago mi je i što sam bio taj koji je brinuo o ishrani Ive Andrića", dodao je.
I Slađana Atanasković ovde je upoznala čuvenog pisa.
"On me je zvao 'drago moje dijete', a ja njega 'čika Ivo'. Poštovao je i radnike i seljake... Pozvao me je jednom da budem njegov gost na ručku. Bilo me je i strah i sramota... Kako ću da se ponašam i kako ću da jedem", rekla je Atanasković.
U apartmanu 144, koji je od pre petnaestak godina Andrićeva spomen-soba, čuvaju se fotografije, dokumenta, lični predmeti pisca, knjige i rukopisi.
"Andrić je počeo da piše roman 'Na Drini ćuprija', za koji je dobio Nobelovu nagradu, upravo ovde, u Sokobanji. Dokaz za to je njegova čuvena pepito sveska, koja se čuva u Narodnom muzeju. U Sokobanji i njenim prirodnim lepotama, vrednostima, miru i spokoju, u njenom čistom vazduhu i ljudima, nalazio je inspiraciju za svoja dela", kažu iz hotela.
Kako je doživljavao banju, možda najbolje govore Andrićeve reči.
"A gde da nađem ovakvu lepotu i mir? I ovde se umire, jer se svuda na svetu mora umreti. Ali, ovde je život lepši, i valjda nešto duži", govorio je.
Spomen-sobu Ive Andrića godišnje poseti više od 50 hiljada ljudi.
