Izvor: Mondo, 20.Dec.2017, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SENKE NAD BALKANOM: Istina ili fikcija? (FOTO)
Reditelj, scenarista i istoričar, diskutovali su o tome kolika je razlika između stvarnih događaja u istoriji i onoga što je "umetnička sloboda" tvoraca popularne serije
Koliko TV serije i pop kultura kao društveni fenomen utiču na ljude, najbolje pokazuje i slika iz amfiteatra Fakulteta za političke nauke, koji je je bio tesan za sve zainteresovane koji su želeli da čuju šta imaju da kažu autori hit serije "Senke nad Balkanom".
Tribina "Politika i društvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << u Kraljevini SHS između fikcije i stvarnosti" bila je idealna podloga za analizu istorijskih događaja i onih prikazanih u seriji "Senke nad Balkanom".
Od kada je počelo emitovanje popularne serije koja se bavi dešavanjima nakon Prvog svetskog rata, a pred početak Drugog svetskog rata (1928. godina), svaka nedelja uveče se očekuje s nestrpljenjem, a o istorijskim intrigama i zapletima koje nam je serija prikazala se polemiše svakodnevno.
Da li je general Živković stvarno bio homoseksualac, a princ Đorđe Karađorđević lud? Šta su Beli Rusi zapravo radili u Beogradu i da li je tajno društvo Tula zaista imalo toliki uticaj u tom periodu, samo su neka od pitanja koja se postavljaju u javnosti.
SENKE NAD BALKANOM: Haos pred kraj! (FOTO)
"Pomalo je isuvišno i nepotrebno tražiti potpunu istorijsku faktografiju u umetničkim delima. Stari Grci su govorili da je umetnik odstupanje od kanona, a slično je i sa filmskom umetnošću. Istorija nije egzaktna nauka već se radi o interpretacijama, i ona ne postoji samo kao tumačenje izvora, već i kao naše viđenje prošlosti. Mi ovde imamo seriju koja je postigla potpuni uspeh. Predstavili su jedno vreme koje je decenijama za našu javnost bilo kontroverzno i prvi su koji su prikazali to složeno društvo", istakao je istoričar Čedomir Antić.
Izvor: MONDO
Jedan od primera nezadovoljstva javnosti zbog načina na koji su prikazane određene radnje u seriji je tekst Andreja Tarasjeva, predsednika Društva za očuvanje spomena na Ruse u Srbiji pod nazivom "Senke nad srpskom kinematografijom", gde se žali na to što su kozaci predstavljeni kao kriminalci i dileri, i što je jedan od zvaničnih opisa serije "Istorija koju nas nisu učili". Međutim, Dragan Bjelogrlić smatra da je taj slogan tu s pravom.
Povezane vestiSENKE NAD BALKANOM: E, ovo su ŠOKOVI! (FOTO)SENKE NAD BALKANOM: Treća epizoda i opet SMRT!
"Upravo je ova serija zainteresovala veliki deo populacije za te događaje i istorijske ličnosti o kojima ništa nismo znali i nismo mogli da učimo u našim knjigama - ni moja generacija, ni generacija pre moje, a ni ova danas. Tako da ja mislim da je taj slogan koji smo stavili upravo slogan koji je s pravom tu i koji je predstavljao ovu seriji na najbolji mogući način", smatra reditelj.
SENKE NAD BALKANOM: Vaše mišljenje nakon prve epizode?
Na primedbe o istorijskim "neistinama" u seriji, Bjelogrlić odgovara:
"Očekivali smo mnogo više kritika - od crkve, od Karađorđevića... U Makedoniji nas jedne strane napadaju zbog načina na koji smo predstavili VMRO, dok s druge strane imamo nezadovoljne potomke Belih Rusa. Zadatak pop kulture je da zainteresuje ljude za stvarne događaje i ličnosti. Scenario smo radili na osnovu istorijskih činjenica - pričalo se da je princ Đorđe Karađorđević lud i definitivno je bio u Toponici, a znalo se da je general Živković učestvovao u tome da ga proglase ludim, što je bilo dovoljno da se na to stvori dalja priča. U Beogradu su postojale tri pušionice opijuma i držali su ih sve Rusi. Najpoznatija se zvala upravo 'Samarkan', a kozaci su stajali ispred vrata i ni žandari nisu mogli da uđu ako oni to ne dozvole. Umetnička sloboda postoji, ali je zasnovana na nekim potkovanim činjenicama".
Izvor: MONDO
Scenarista Vladimir Kecmanović je jedan od "odgovornih" za ono kako su "Senke nad Balkanom" prikazale pomenuti istorijski period, a okupljenim studentima je ukazao na moguće razlike, dodatke i nedostatke u odnosu na istorijske činjenice i umetničku fikciju.
Povezane vestiNe dam "Senke" Hrvatima!ONA zapravo odseca glave?!Da li će Srbija prihvatiti ovu seriju? (ANKETA)
"Postojao je kriminal, postojali su ljudi koji se drogiraju, postojao je veliki uticaj stranih sila na ovom području. Pitanje je samo naravno da li se toliki procenat ljudi drogirao kao što je to slučaj u našoj seriji, naravno da nije. Uticaj stranih sila je možda bio i veći nego što je to prikazano, jer nam to nije primarna tema. Na primer, uticaj komunista je bio mnogo veći nešto što smo mi to imali prostora da prikažemo, ali je simbolizovano u seriji kroz lik Mustafe Golubića. Uticaj Tula konkretno u to vreme je bio verovatno bio manji nego što je prikazano u seriji, ali ima smisla što je prikazano tako jer će u nadolazećem periodu taj uticaj postati veoma jak. Jatagan mala je po onome što sam čitao izgledala optrilike tako, a po nekim istoričarima čak i gore. Što se tiče dekadencije u visokom društvu ona je sasvim sigurno postojala. Ne moralni, nego estetski zadatak umetnosti je da ono što prikazuje ima nekog osnova, ima neke veze sa epohom koji predstavlja, jer inače nema smisla zbog čega to radite", smatra on.
Ono što je Bjelogrlić još otkrio je da je ideju za ovu priču dobio proučavajući period tridesetih godina prošlog veka kada je spremao materijal za film "Montevideo". Tada je, kaže, otkrio taj drugi svet - "svet kriminala, korupcije, jakih političkih uticaja i svega ovoga čime se 'Senke nad Balkanom' bave".
"Inpirisale su me ta ogromna korupcija i povezanost kriminala i sprege kriminala. I onda naravno kada sam te neke stvari poređao, prosto sam došao do toga da postoji jedna istorijska konstanta koja važi za ove prostore, jer je jako bitno da kada radite neko umetničko delo koje se vraća u prošlost, bitan je momenat iz koga vi to radite. Mi iz 2017. se vraćamo u 1928. gde projektujemo ono što se nama dešava danas negde u ono vreme kojim se tada bavimo. Između ostalog je i to zadatak jednog umetničkog dela - pokušavamo da nađemo neke kauzalnosti, neke stvari koje su iste, nepromenjive, neke stvari koje se ponavljaju, koje jako liče na ovo današnje vreme", ističe Bjelogrlić, a Kecmanović se slaže da su "Senke" izrazito bliske vremenu u kojem živimo danas...
"Vreme u kom danas živimo mnogo više liči na vreme u koje su smeštene 'Senke nad Balkanom', nego što je ličilo doba komunizma, i u tom smislu, to podudaranje i paralelizmi su danas mnogo vidljiviji i podsticajniji".
Izvor: MONDO
.jpg)
