Izvor: Dzungla.org, 15.Okt.2011, 15:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumna Ivan Cikić: Njegovo Veličanstvo Popisivač
Reče mi nekoliko ljudi: 'Lepo ti pišeš, samo si, brate, mnogo pesimističan, i mnogo kritikuješ.'. To me nagnalo, dragi Džunglaši, da ovaj tekst i ovaj prostor iskoristim za jedan mali hvalospev, da pohvalim ovu našu državu što se i mene setila i dokazala mi da ne misli na mene samo u predizbornoj kampanji. Eto, popisaše me, i zvanično postojim u ovoj državi, i to sa imenom i prezimenom,a ne samo sa nekim brojem. A popisivač! Ljudi moji, to je bila posebna počast za mene!
Bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << je lep i topao dan, pre ovog zahlađenja. Pokuca neko na vrata, ja otvorim, kad tamo čovek od nekih 40 godina. Nazvah mu dobar dan, a on samo odsečno reče: 'Za popis!'. Na držanju i stavu bi mogli da mu pozavide i agenti FBI-a, sa ovih filmova. 'Eeeeeee, i ti ovakvom čoveku nazivaš dobar dan', pomislih ja u sebi. Ćutke uđe u dnevnu sobu, raspakova svoju tašnu, koja se razlikovala od tašni koje sam viđao kod drugih popisivača. Ovo je bila aktovka, slična onima koje nose trgovački putnici, ili prodavci escajga. Pade mi na pamet da je to samo maska, i da je ovo neki poseban popisivač. Raspakovao se ćutke, nije mi pokazao legitimaciju, i nije me upoznao sa principima i osnovama ove ciilizovane tekovine zvane popis. Prođe mi kroz glavu da je dobro što sam se na vreme informisao. Lagano uze hemijsku olovku i poče sa pitanjima. A, tek, kako drži olovku! Svim prstima desne šake! Jaoooo, a rukopis! Najpre sam pomislio da čovek ne zna da piše, a onda mi sinu. Pa, da! Pišu u šiframa, jeb'o te! Najverovatnije zbog stranih špijuna i obaveštajaca, ili zbog domaćih izdajničkih faktora. Kakva pamet, kakva genijalnost! Ne mogu ni da zamislim kako im je izgledala obuka za sve ovo. Tu mi nešto miriše na Čaka Norisa. Na skoro svako pitanje sam morao da odgovorim po dva puta. I tu me je ovaj vešti popisivač prevario! Naveo me je da pomislim da je gluv, ili da slabo čuje, a u stvari poenta je bila u tome da je on proveravao moje odgovore! Iz trena u tren raslo je moje ushićenje zbog čitavog popisnog sistema. Nisam mogao da verujem da je sve razrađeno do najsitnijih detalja. Na sledeći njegov trik nisam naseo. Kod nekih pitanja se pravio da ne zna šta da upiše. Ali sam ja bio spreman na to! Hitro sam skočio i, kao, pokazao mu gde bi trebalo da upiše te odgovore. Od njega se čulo samo jedno 'Hmmm...', i po tome sam znao da sam uspešno položio taj test. Ko zna koliko je ljudi palo baš na tom triku?! Službenik je završavao svoj posao. Polako i bez žurbe. Izbegavao sam njegov oštar i hladan pogled. Činilo mi se da je u stanju da me hipnotiše jednim, jedinim pogledom! Stekao sam utisak da gde god pogleda, može da napravi sloj leda debljine 5 centimetara! Usled te opčinjenosti i euforije se nisam setio ni kafom ili sokom da ga ponudim. Možda je i bolje, jer bi ih tim pogledom pretvorio u komade leda. Njegovo Veličanstvo se spakovalo i sigurnim hodom krenulo. Usudih se da prozborim: 'Znači, to je to? Hvala Vam i doviđenja!'. On me oštro pogleda i opet se čulo ono njegovo 'Hmmm...'. Pokajao sam se istog trenutka! Došlo mi je da kleknem na kolena i da molim za oproštaj. Pa, ko sam ja da se tako obraćam Njegovom Veličanstvu Popisivaču?! Bez potrebe i dozvole! On zalupi vrata za sobom, i ostavi me u razmišljanju. Kako sam samo mogao da pomislim da sam ja u rangu sa TIM osobama?! Kako sam se drznuo, sa fakultetom, obrazovan i sa lepim rukopisom, da se prijavim za TAJ posao?! Tek tada sam shvatio da su za taj posao poželjni ljudi posebnog kova, posebnog soja. Ja to, definitivno, nisam. Shvatio sam da moram da radim na sebi. Još mnogo, mnogo... Ko zna, možda i dobijem šansu na popisu 2021. godine. Obećavam, biću spreman do tada!
Eto, nadam se da ste sad zadovoljni. Vidite da i ja umem da hvalim, da mogu da budem ushićen nečim. Ovo mi je bilo potrebno da shvatim da nije sve tako crno. Ima nečeg što je žuto, plavo...
Ivan Cikić
