Izvor: Studio B, 12.Jul.2011, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraživanje EBRD-a: U Srbiji rast broja zadovoljnih
Najnovija analiza Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) - "Život u tranziciji" - pokazuje da raste procenat građana Srbije koji su potpuno zadovoljni životom i takvih je skoro trećina građana naše zemlje.
Prema istraživanju EBRD, broj potpuno zadovoljnih sada je 30 odsto, tri procenta više nego 2006. godine, a profesorka Beogradskog univerziteta Zorica Vasiljević je ocenila da je to najverovatnije posledica poboljšanja kvaliteta nekih javnih usluga, zdravstvene zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << i socijalnih davanja tokom tog perioda u našoj zemlji.
Vasiljević je rekla da je jedan od pozitivnih elemenata koji su uticali da se poveća broj građana koji su u potpunosti zadovoljni svojim životom svakako i sve izvesniji uzlazak Srbije u Evropsku uniju . Ona ističe da snažnije približavanje EU otvara i razne mogućnosti korišćenja iz predpristupnih fondova Unije, što bi trebalo da poveća investicije i zaposlenost, sa pozitivnim ishodom na standard građana.
I pored tih pozitivnih trendova, visoki troškovi života, nižak standard i velika nezaposlenost i dalje su najveći problemi koji muče građane Srbije, ukazala je Vasiljević.
Zemlje sa takozvanom tranzicionom privredom su, prema pomenutoj analizi EBRD, među najviše pogođenim zbog globalne ekonomske krize, jer su proseku imale pad bruto domaćeg proizvoda na vrhuncu ekonomskog zastoja u 2009., od 5,2 odsto.
Pad srpskog BDP-a u toj kritičnoj godini je, međutim, bio osetno manji, a naša privreda je već polovinom 2010. praktično izašla iz recesije i u 2011. će, sudeći prema najnovijim procenama, ostvariti solidan troprocentni rast. Poljska je, inače, u 2009. godini jedina među tridesetak tranzicionih zemalja imala pozitivan ekonomski rast, dok su sve druge ostvarile uglavnom visok pad BDP -a, navode stručnjaci EBRD.
Najnovije procene stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su za Srbiju vrlo povoljne, jer ukazuju da će naša zemalja, među 14 država centralne i istočne Evrope, imati do do polovine ove decenije stalno pozitivnu stopu rasta koja bi u 2016. trebalo d prmaši petoprocentni nivo, što što je rekordan uspon koji se još predviđa i za BiH.
Druge zemlje regiona, uključujući i one na zapadnom Balkanu, imaće u pomenutom razdoblju, prema oceni MMF, takođe pozitivan rast, ali u rasponu od svega tri do četiri i po odsto.
pšta nepovoljna situacija i kriza odrazile su se, inače, u kriznom razdoblju vrlo negativno na standard domaćinstava u svim tranzicionim zemaljama, zbog naglog rasta nezaposlenosti i smanjenja zarada, ukazuje se u pomenutoj analizi EBRD kojom su obuhvaćejne 34 tranzicione ekonomije u srednjoj i istočnoj Evropi, kao i države nastale na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog saveza.
Srbija se, uprkos zabeleženom rastu, kad je reč o poređenju sadašnjeg i nekadašnjeg kvaliteta života, ipak po tom kriterijumu uspešnosti među tranzicionim zemljama našla pri dnu liste, jer su iza nje samo Gruzija, Jermenija, Mađarska i Rumunija.
Treba, međutim, ukazati da je stepen zadovoljstva u najrazvijenijim evropskim zemljama (Švedska, Nemačka, Francuska) tri do dva puta veći nego u Srbiji i većini drugih tranzicionih zemalja.
