Izvor: Blic, Tanjug, 27.Jul.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I festivali osećaju krizu
Ekonomska kriza poslednjih meseci ostavila je posledice i na kulturu, pa je tako većina festivala u Srbiji ove godine organizovana skromnim finansijskim sredstvima i prvenstveno zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca, što je za posledicu imalo "skraćene" programe najvećeg broja manifestacija.
Nedavno najavljujući više od 20 kulturnih manifestacija koje će do kraja leta biti održane širom Srbije, ministar kulture Nebojša Bradić ocenio je da je za opstanak festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u teškim uslovima krize jedino rešenje u partnerskom finansiranju države, civilnog sektora i privatnih sponzora. Oslanjanje isključivo na republički budžet može dovesti u pitanje realizaciju kulturnih projekata, upozorio je ministar.
Manjak budžetskih sredstava na svojoj koži osetili su organizatori Beogradskog letnjeg festivala - Belef, koji su od grada dobili četiri miliona dinara manje od planiranog i, prema rečima direktorke Belefa Milene Stojićević, bili prinudjeni da otkažu neke od projekata i "uđu u minus" milion dinara.
Istu sudbinu doživeo je i beogradski međunarodni Čelo fest, čije je održavanje bilo dovedeno u pitanje s obzirom da Ministarstvo kulture nije bilo u stanju da, kao ranijih godina, finansijski pomogne. Festival je, tako, bio sveden na "koncertne poklone" domaćih umetnika i stranih kulturnih centara.
Žaoku svetske recesije osetili su i filmski i pozorišni festivali, u prvom redu upravo završeni Festival evropskog filma na Paliću i Bitef.
Smanjenje budžeta palićkog festivala na svega 250.000 evra, u odnosu na prošlogodišnjih 400.000, rezultiralo je manjim brojem gostiju.
Štednja se odrazila u vidu smanjenja pratećih fešti, a primećena je manja posećenost, te je manifestacija protekla bez prave festivalske atmosfere, karakteristične za ranije godine.
Selektori Bitefa Jovan Ćirilov i Anja Suša najavili su da će zbog ekonomske krize, koja je nametnula i temu ovogodišnjeg Bitefa "Kriza kapitala - umetnost krize", publika u septembru na repertoaru festivala imati znatno skraćen program i biti lišena selekcije domaćih ostvarenja "Šoukejs".
Upornost, želja i entuzijazam biće, izgleda, i jedina osnova za održavanja 46. Beogradskih međunarodnih susreta pisaca u oktobru, s obzirom da je Ministarstvo kulture uspelo da izdvoji svega 250.000 dinara.
Ekonomska kriza nije zaobišla ni manifestacije popularne muzike, koje, s obzirom na poznate sponzore, ranije nisu kuburile sa finansijama.
Direkcije muzičkih festivala u poslednje vreme se suočavaju sa problemima u obezbedjivanju adekvatnih uslova za učesnike, publiku, novinare, izjavio je predstavnik službe za odnose sa javnošću producentske kuće "Komuna" Aleksandar Radoš.
On je dodao da se ekonomska kriza oseća i prilikom organizovanja koncerata, iako se, prema spisku muzičkih zvezda koje su posetile ili će tek doći u srpsku prestonicu, to ne bi moglo reći.
Radoš je primetio da su inostrani izvođači itekako svesni ekonomske situacije, pa su njihovi honorari manji, a organizatori koncerata često praktikuju i daleko isplativije ugovaranje takozvanih "paketa", koji podrazumevaju gostovanje "glavne zvezde" i pratećih grupa.
Dok smo svedoci da se mnogi festivali suočavaju sa neizvesnošću i, poput Sterijinog pozorja, Belefa, Čelo festa, nadležnima obraćaju u poslednjem trenutku, tražeći obećano, u Smederevu se osniva novi pozorišni festival "Tvrdjava teatar", za koji organizatori očekuju da će čak podstaći revitalizaciju zapuštene Smederevske tvrđave.
Svetlu tačku u neveseloj stvarnosti predstavljao je ovogodišnji Beogradski festival igre, održan u aprilu, koji je, kao i prethodnih godina, ugostio najbolje svetske plesne ansamble.
Recept za izbegavanje finansijske krize, prema rečima osnivača i direktora festivala Aje Jung, leži u planiranju i ugovaranju gostovanja mnogo vremena unapred.
Zahvaljujući tome što su se organizatori FEST-a i subotičkog Međunarodnog festivala pozorišta za decu rukovodili istom praksom, njihova publika nije osetila posledice aktuelne ekonomske situacije.
