Izvor: Dzungla.org, 15.Sep.2013, 22:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fadil Redžić: Na svakom koncertu pustim koju suzu

NEPUNIH mesec dana ostalo je do koncerta “Indeksi i prijatelji: Sve ove godine”, kojim će se još jednom odati čast popularnom bendu nekadašnje Jugoslavije. U susret 10. oktobru, kada će se u Sava centru okupiti domaći i muzičari iz regiona da pevaju u sećanje na članove benda koji više nisu među nama, Fadil Redžić (67), bas gitarista “Indeksa” i autor hita “Bacila je sve niz reku”, ne krije da katkad pusti suzu na koncertima. Njegov “staž” u bendu koji je zapalio >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << čitavu Jugu, počinje 1965, a odluka da im se priključi, otkriva, nije bila njegova. – O tome je zapravo odlučio moj prijatelj Slobodan Bodo Kovačević – priča Redžić za naš list. – Na incijativu Ese Arnautalića, koji je bio muzički producent i stariji brat osnivača “Indekdsa” Nune Arnautalića, Bodo i ja smo napustili grupu “Lutalice” i prešli u “Indekse”. Pomalo sam bio razočaran jer sam tada mislio da su “Lutalice”, s izuzetkom vokalnog soliste Davorina Popovića, bile u svemu bolji bend od “Indeksa”. Taj transfer je gledano iz današnje perspektive verovatno imao smisla, ali te 1965, meni se činilo bez veze. Možda smo mogli da napravimo velike stvari i kao “Lutalice”. Ko zna. Ali naša je životna priča, priča “Indeksa”.SVE OVE GODINE * Ovogodišnji koncerti posvećeni su nedavno preminulom Enci Lesiću koji je napisao hit “Sve ove godine”? – Šokirao sam se kad su mi javili da je otišao i Enco. Bili smo mnogo bliski. Sećam se kada smo snimali “Sve ove godine”, Enco je pred nas stavio grubu skicu, a snimanje je išlo bez probe. I pesma je postala jedan od naših najznačajnijih. Posljednji put smo svirali zajedno novembra prošle godine kad smo obeležavali 50. godišnjicu od nastanka “Indeksa”. Tada mi je odsvirao neke svoje ideje. Bio je pun entuzijazma… * A onda ste napravili neke od najznačajnijih pesama “Indeksa”? – Nisam sebi mogao dozvoliti da se i ja ne okušam kao kompozitor. Ako su to već mogli Bodo, Bato i Nuno, hteo sam i ja. Nije mi bilo dovoljno samo da sviram bas i pevam Davoru prateći glas. Vreme i popularnost ovih pesama pokazalo je da sam postupio ispravno. I dalje često sanjam divnu muziku koju zajedno stvaramo Davor, Bodo i ja. * Vaš brat Zoran Redžić je bas svirao u grupi “Bijelo dugme”. Vaš sin Zlatan, takođe, svira bas gitaru. Jeste li nastupali zajedno? – Ipak je moj sin Zlatan najozbiljniji muzičar među Redžićima. Osim kontrabasa i bas gitare svira odlično i klavir i gitaru, a i piše veoma lepu muziku. Nas trojica Redžića podelili smo pozornicu i zasvirali zajedno na prvom koncertu koji smo kao “Indeksi i prijatelji” svirali u Zagrebu. * Živite u Atlanti, ali svake godine dolazite u Zagreb, Beograd i Osijek, zbog “Indeksa i prijatelja”. Šta za vas intimno i profesionalno znače ovi koncerti? – To je nešto najlepše što mi se u ovim vremenima događa. Pustim poneku suzu na koncertima kad se setim Davorina, Bode, Đorđa Kisića… Beskrajno sam zahvalan svima koji učestvuju na tim svirkama. Grupe “Indeksi” više nema, ali su ostale naše pesme, muzičari i prijatelji koji omogućuju da legenda o “Indeksima” još živi. * Kako se pripremate za turneju, s obzirom na to da svi živite na različitim krajevima sveta? – Naš producent Tomislav Kašljević to lepo organizuje, nisu nam potrebne velike probe, jer smo prilično uhodani. Svi su majstori svog zanata, tako da je taj posao, pre svega, istinski užitak. OpširnijeVečernje Novosti

Nastavak na Dzungla.org...