Izvor: Blic, 09.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dino Dvornik: Uvek ću biti Titov pionir
Dino Dvornik: Uvek ću biti Titov pionir
Iako ima nekoliko kilograma viška i pomalo liči na Travoltu iz 'Petparačkih priča', Dino Dvornik se nije mnogo promenio. U 'Stupicu' ulazi opušteno kao da je u pitanju neki kafić u Splitu. Izvinjava se zbog kašnjenja, jer, kako kaže, 'malo je vrimena a mnogo stvari za uradit'. Rado odgovara na sva pitanja, čak i ona neprijatna.
Kako komentarišete priče vezane za vaš angažman u HDZ-u za vreme rata?
- U svakoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << priči ima malo istine. Realno, ja ne mogu da navijam za Zvezdu kad navijam za Hajduk. Nikad nisam nosio ustaška znamenja ili govorio da sam ustaša. Da se razumemo, ja sam katolik rođen u Hrvatskoj, ali poštujem svaku drugu veru. Istina je da sam se slikao sa puškom - ali nisam pucao. Jednom prilikom sam sa još nekim hrvatskim muzičarima otišao na liniju razdvajanja Komarevo da bih dao podršku borcima. Međutim, odmah sam shvatio da to nije za mene i otišao sam i rekao sebi: Nikad više. Ma, ja ne mogu biti ustaša ni da hoću, uvek ću biti samo Titov pionir. Posle rata među prvima ste došli u Srbiju?
- Kod kuće su me kritikovali kada sam 1998. dolazio u Požarevac (zamisli, prvo pa 'njegov' grad). Rekao sam im: 'Ljudi, što bi mene neko dirao. Nikome se nisam zamerio.' Želim da naglasim da nikada nisam govorio protiv Srba. Pa, zašto bih kada je meni u karijeri Srbija donela samo dobro. Poznato je da sam ovde prodao mnogo više albuma nego u Hrvatskoj. Kritika vas je na početku uzdizala u zvezde da bi vas kasnije besomučno popljuvala?
- Ponosan sam što sam nešto sam uradio. Nisam se nadovezao na nečiji rad. Prvi album 'Zašto praviš slona od mene' je predstavljao revoluciju u našoj muzici. A ja sam samo poslušao savet velikog majstora Olivera Mandića koji je znao da kaže: 'Oni koji ne znaju da svirati sviraju brzo i bučno'. Kasnije, kritičari su očekivali da sa svakom pločom pobeđujem samog sebe. Album 'Big mama' su strašno ispljuvali da bi nakon tri godine ti isti ljudi rekli: 'Jebo te, dobar je'. To mi je izuzetno teško palo. Prevrnuo sam se za 360 stepeni, udario glavom o plafon i odbio ravno na dno. Našao sam se u paklu droge i najvećoj životnoj krizi. Ali moj nagon za preživljavanjem je bio jači i tada sam naučio da energiju treba usmeriti na prave stvari u životu.
Počeli ste sa fankom, nastavili sa tehnom. Šta je sledeće?
- Nije bitno kako se nešto zove (haus, fanki ili tehno), važno je da je groove pravi, da postoji nešto više od ritma. Ja sam tehno prvo čuo u svojoj glavi, a kada sam snimio pesmu 'Afrika', haus kao pravac i nije postojao u Evropi. Trenutno nastupam kao VJ ili MC, što podrazumeva komunikaciju sa publikom, a ne puko puštanje muzike. Imam i svoj bend '4 funk' sa kojim planiram i žive nastupe. Posedujem i izdavačku kuću koja se zove 'Ludara rekords' i za naša izdanja su zainteresovane neke strane kompanije. Kako ocenjujete stanje na hrvatskoj muzičkoj sceni?
- Ona je potpuno degradirana, u Hrvatskoj više nema zvezda. Kako da budeš zvezda u zemlji sa četiri miliona stanovnika i niskim standardom. Moraš biti perfektan da bi ostao. Međutim, ja sam optimista i verujem da će uskoro doći vreme normalnog života, jer u doba depresije teško se stvaraju dobri pojedinci. Aleksandar Novaković
